Bor, 23. fabruar – Vest da je Ziđin Bor, kineska moćna kompanija, odustala od istražnih prava i kopanja na Kosmaju, atar opštine Barajevo i da je Rio Tinto zaustavljen u Jadru – u današnjoj euforiji predizborne kampanje i pojačane aktivnosti ekoloških društava i udruženja – malo koga je iznenadila. Ziđin odustajanje od Kosmaja, kako prenose mediji, opravdava zbog nemogućnosi za dobijanje svih dozovle za otvaranje rudnika, prvenstveno u sferi zaštite životne sredine. Slični razlozi i pobuna meštana jadarskih sela naterala je vlast da zaustavi Rio Tinto u ambicioznim planovima za eksploataciju litijuma.
Kad je Bor, pa i cela istočna Srbija u pitanju – nema gotovo nikakvih prepreka, ni za Ziđin, ni bilo koju drugu stranu firmu. Uveliko traju istražni radovi na Crnom vrhu, Deli Jovanu, u području Majdanpeka, Boljevca, Žagubice, Knjaževca, kanadskih, austraijskih i ko zna kojih sve kompanija. Niko ni da trepne. U gradu Boru i pogotovu podalje kopa se i minira do kućnog praga. Danas se pojavila i informacija da naše Ministarstvo rudarstva i energetike podržava preseljenje sela Krivelj na željenu lokaciju. Kao da do sada, proteklih godina, o svemu tome niko nije ni razmišljao. U rudarskom Boru i geografski nekako „izvučenoj“ na rub Timočkoj Krajini može da se kopa, ruši, zauzima i oduzima, razgrađuje i produbljuje, kako se kome svidi i – nikom ništa. Ministarstvo se sad, eto, setilo da nije protiv nikog u Krivelju i da je uz narod. Sad se oglašava na sva zvona kad su izbori na pragu, a do juče…
Do juče se iz tog ministarstva izdavane svakojake dozvole i papiri za rudarske aktivnosti. Nemoguće je da isto to ministartstvo nije upućeno i u prodaju RTB -a, u ugovor koji je i danas tajanstven i nepoznat ne samo građanima Bora i okoline.
Kao da je bilo potrebno da jučerašnja posete Đilasa i Tepićke gradu bakra otvori oči i nadležnima u vrhu vlasti da i oni nešto progovore u interesu Bora i posebno Krivelja. Opoziciioni lideri su glasno najavili da će, ukoliko pobede na izborima, odmah, i bez trunke razmišljanja, predočiti javnosti sve ugovore o prodaji imovine strancima, a pre svih o otuđenju delova Bora i okoline. To se, i bez tih najava, očekuje i tako će sigurno da bude.
Jedino fali ta sitnica zvana – izborni trijumf. Ovako kako je danas, i ako bude i sutra, nema nama ni ugovora, niti odustajanja od daljih prekopavanja i nasrtaja na šume i doline, brda i planine. Jer, ovde nema ni Kosmaja, ni Jadra. Ovde jeste rudarski kraj od davnina, ali nije dedovina za prodaju. Bila bogata ili ne rudama, pšenicama, vodama, vinogradima… Nije istok Srbije, sudeći po dozvolama za istraživanja i eksploataciju rudnih bogatstava Ministarstva rudarstva, ničija prćija. Za takve poduhvate mora da se pita i ovaj narod. I tu je tačka. U Velikom ratu je iz ovih krajeva, baš u odbranu tog parčeta plodne ili posne zemlje, tih potočića i vrela, banja i reka, živote dalo više od 20.000 uglavnom mladih, polovina regrutovanih. I da se samo ovaj argument upotrebi, dovoljno je da se vidi s kakvom pažnjom i odgovornošću treba da se izdaju dozvole o otuđenju imovine potomaka tih paćenika i junaka, i u svetu priznatih rodoljuba.
Niko nema ništa protiv zaštite i brige za Jadar i Kosmaj. I za svaku stopu zemlje ove. Taman posla. Ali, gospodo iz resornog ministarstva (bilo koje vlasti), zar je trebalo godinama da se molite i preklinjete da jedanput urazumite i sebe i svoje predstavnike u borskoj lokalnoj zajednici da stanu u odbranu i s više truda i zalaganja brane interese svojih građana. I šta sad pa to znači: dajemo podršku preseljenju Krivelja. Nema potrebe za davanjem podrške, vaše je da se držite zakona, reda i rasporeda. Ne može se ulaziti u tuđi posed tek tako, niti kopati po bilo čijim baštama i – uspomenama. Malo se zainteresujte kako je, pod kojim uslovima i okolnostima prodat RTB sa hiljadama parcela i nekretnina. Ni to nije bilo dovoljno, već se poseglo i za otuđenjem objekata u staroj, dvorskoj srpskoj, Brestovačkoj banji i prelepim Borskim jezerom. Zašto se tada ne oglasiste i ne zaustaviste rasprodaju svega i svačega? Da li uopšte imate predstavu šta je sve na tacni dato – za pare, naravno – strancima u Boru i Majdanpeku. Spremaju se i Crni vrh i Deli Jovan, varovatno i još neke lokacije, za predaju u tuđe ruke. Čemu i dokle to vodi?
Nije, dakle, dovoljna, ni izbliza, samo podrška bilo kojeg ministarstva, pogotovu u preseljenjima i seljakanjima, neohodno je snažnije i odgvornije poštovanje već važećih zakona. Da društveni interes bude iznad ličnog, prevashodno kod funkcionera i čelnika vlasti. Pa u Boru, godinama i godinama, nikome ne fali ni dlaka s glave zbog propasti JKP Toplana, zbog ruiniranja „Kapije Bora“, rugla „Ekspresa“ u centru grada, zbog mali milion afera koje su sahranjivale bivši RTB kako bi se na kraju proglasio nerentabilnom i nikakvom kompanijom. Dođoše disciplinovani i radni Kinezi i za samo tri godine – napraviše moćnu firmu.
Bor i ovaj deo Srbije i dalje – ne samo u doba propasti RTB-a – uništavaju nesposbni i sumnjivi kadrovi i korupcija. I ne samo korupcija ovde, nego i tamo – u Beogradu.
Izbori su stigli. Hoćemo li imati snage da Bor i okolinu spasemo, bar koliko činimo za Jadar i Kosmaj?