Bor, 18. novembar – Na jučerašnjoj sednici gradske skupštine u Boru, u diskusiji gradonačelnika Milikića, čulo se i zapažanje koje niko nije očekivao, pa ni opozicija koja se i dalje uporno proziva da je za sve i svašta kriva. Ovakve opaske gradonačelnika, još ako se zna da ista ekipa vlada blizu deceniju unazad, ne samo da su neočekivane i hrabre, nego i istinite i rđave za svaku vlast, pogotovu aktuelnu. Šta to tako “epohalno” reče prva gradska “izdajica”?
– U Stambeno preduzeće dolazili su i udomljavali se bivši rukovodioci iz prethodnih opštinskih saziva i opštinskih preduzeća. I uzimali su goleme procente za svakojake delatnosti. I tako jedno 20 godina unazad. Tamo se, gomilanjem procenata, malo radilo, a lepo zarađivalo i živelo.
Aludiralo se i na skorašnje i bivše kadrove. A sve je počelo od toga – ko stoji iza neuspelih popravki Doma kulture u Gornjanu, rekonstrukcije koja traje od 2013. godine i koja je stajala 100.000 evra i još ulazi u planove za novi budžet. Ko je bio zadužen da odradi taj posao? Stambeno ili Direkcija za izgradnju grada? Na prozivku da odgovor treba da zna načelnica gradske uprave, nije bilo informacije iako je dotična mirno sedala u fotelji bioskopa “Zvezda”.
Gradonačelnik je pokušao da se opravda i za istupanja o aerozagađenju Bora i okoline, rekavši da je svako protiv zagađenja, i da se “jedino bori za istinu, a osudiće svako nasilje i svakog funkcionera kad zatreba”. -Pokušava se, nastavio je, da se kaže kako sam najgori, i kriminalac, iznose se laži i neistine. Neću se baviti time, jer je to u sferi predizborne kampanje…
Stambeno, ispade, ne valja, gradonačelnik i nije tako loš.
Podsetićemo: sve kadrove, rukovodioce pogotovu, postavljao je osnivač, dakle opština ili grad. Bez gradskih i partijskih čelnika niko, pa ni čistačica, nije mogla da se zaposli u tako privilegovano javno preduzeće. Čelnici u gradu su, sigurno je, bili u centru zbivanja. I njihove odluke su oduvek bile značajne, pa i odlučujuće. Pa i sadašnji direktor u JKP Toplana poslat je iz Stambenog preduzeća. Zar je ugalj za Toplanu mogao da se nabavi bez saglasnosti i pitanja osnivača, nosioca vlasti u dotičnoj lokalnoj samoupravi? Tako je uvek bilo, nije ni danas drugačije.
Kada se obelodani istina o kupovini preskupog uglja za grejnu sezonu, saznaće se ko je sve učestvovao u sumnjivim radnjama. I šta ćemo onda? Nije ovde reč o tome – da Bor ne treba da bude zagađen, već kako se to razgovara sa građanima? Da li se oni uopšte pitaju za najbitnija životna dešavanja? Ima li tu dostojanstva, uvažavanja, etike i profesionalizma? Ili je bahatost, osionost, neshavatanje i neznanje, inat i partijska pristrasnost, iznad demokratskog, staloženog, konstruktivnog i uljudnog razgovora.
Gradonačelnik je na sednici pokušao da “smiri loptu” i uspostavi korektniji dijalog sa opozicijom, ali nije uspeo, čak ni svoje Stambeno preduzeće nije sačuvao od ktitike i iznošenja neprijatnosti.
Izgleda da se kasni sa pomirenjima i ravnopravnom brigom za grad i okolinu. Jer, sednica gradske skupštine nije se razlikovala od ranijih: opozicija je bila na jednoj strani, poziicija, uljuljkana sigurnom odborničkom većinom, nije ni najmanje reagovala ni bilo koju tačku dnevnog reda. Dizali su ruke kao da se predaju neprijatelju, ne daj Bože. Dramatična igra živaca odigravala se na relaciji gradonačelnik – opozicioni odbornici. Začudo, kako niko nije slatko zadremeo. Mora da je, i pored izglasavanja novih subvencija Toplani, bilo loše grejanje u bioskopskoj sali pogodnoj i za pozorišne predstave. Još jedan dramski komad upravo se juče dogodio.