Objavljujemo današnje saopštenje Ujedinjene opozicije Bora, sa manjim skraćivanjem, u celini
Bor, 25. jul – Borska vlast godinama ne krije da je puki izvršilac poslova centrale iz Beograda. I stranih investitora. I tu nema ničeg novog. Poznata je to, u svakom slučaju-neprijatna priča! Na štetu građana Bora.
Aleksandra Milikića, gradonačelnika, koga nisu izabrali građani Bora već SNS centrala iz Beograda, Ziđin imenuje na čelo grupe za saradnju sa lokalnom zajednicom.
Nameće se, samim tim, pitanje: Da li je to sukob interesa?
Taj gradonačelnik godinama drži u neizvesnosti Borane, Kriveljane, Oštreljane, Slatinjane, jer im nudi nerealna i prazna obećanja. Gura kumovske projekte vetroparkova, ne čini ništa da se smanje gubici Toplane, infrastrukturne radove izvode strogo odabrane, uglavnom partijske firme…
Do juče, zakleti politički „neprijatelj” vlasti SNS, Milivoje Janošević, preko noći je postao “portparol” Milikiću i Spaskovskom i najveći zagovornik harmonije i bratskih odnosa sa stranim investitorima. Sa onima koje je do juče napadao, vređao, nazivao raznim pogrdnim imenima, protiv kojih je javno protestovao. Koga je gradonačelnik prozivao zbog paljenja zastave Srbije…
Na otvaranju Info centra za kvalitetniju saradnju sa lokalnim stanovništvom, Milivoje Janošević je izjavio da su grad i Ziđin na istom zadatku!? Na kom i kakvom zadatku? Na zadatku potpunog uništavanja životne sredine, nestanka živopisnih reka, potoka, pretvaranja šuma u goleti za vetroparkove…
Taj njihov zajednički zadatak dovešće do toga da Bor i okolna sela, Crni, Vrh, Deli Jovan i cela Timočka Krajina za neku deceniju, ako se i kad se celokupno rudno blago iscrpi, postanu svojevrsna pustinja! Zašto se traži dobra saradnja? Da bi se, verovali ili ne, sve to, nama neprijatno, pa i pogubno, jednog dana prećutno desilo. Potrebno je, po njima, da svi budu saučesnici u zajedničkom poduhvatu. Priča o platama je samo pratilac njihovog zajedničkog zadatka. U ovom slučaju, naivni moraju poverovati da će nam sela biti mnogo lepa čim ih rudnička jalovišta opkole. Kao što je već danas u Oštrelju, Krivelju, Brezoniku…
Vlast i investitori pričaju o rešavanju zdravstvenih problema, ekoloških i ostalih muka i nevolja okoline, o presudnom značaju navodno zelenih jalovišta… Kao da su problemi na jalovištima, a nemaju ih ljudi u gradu i u selima.
Vlast igra i na kartu zaboravnosti građana Bora. Ko će se za neku godinu sećati vatrenih govora Milivoja Janoševića o neplanskom širenju rudnika, onih zapaljivih reči na ulazu u bivšu “Rakitu”, na platou Doma kulture u Boru ili na mostu u Sumrakovcu, u centru Zlota…
Treba imati debeo obraz pa građanima ugroženih sela, koji su prepušteni sami sebi, obećavati jedno a raditi sasvim drugo. Zajedničko za obe vlasti je da su Bor, i interese Borana, zaboravili. To što su pojedinci nakon izbora promenili način ophođenja, kako prema narodu koji je ugrožen, tako i prema firmama koje ga ugrožavaju, pokazuje onu najtamniju stranu politike i ljudske (ne)časti i savesti.
Lokalni funkcioneri vlasti obećavaju rešavanje svih problema, i to čim se Ziđin smiluje da saopšti granice rudarenja. Kako je moguće da oni određuju? A državna vlast?
Gde je tu interes naroda sa ovog prostora? Gde su tu Bor i Timočka Krajina?