Bor, 6. april – Sada je izvesno: borski izbori nisu protekli kako je vladajuća koalicija očekivala, podbacili su u poređenju sa 2018. kada su zajedno nakupili 24 od 35 odbornika i suvereno vladali sa neretkim nedostatkom skupštinskog kvoruma. Pitanje koje je danas postavljeno na konferenciji za medije Vlaške stranke Most – kako će tek ubuduće da se izbore s kvorumom, nije naivno i bez osnova. Sve to pod uslovom – da opet sačine istu odgovarajuću koaliciju. U uslovima, kada Aleksandar Milikić svim snagama ponovo želi funkciju gradonačelnika, a ništa manje ambicije nema ni lider socijalista Dragan Žikić, neće biti jednostavno spojiti “rogove u vreći”. Još kada se pridoda da Milikić nema ni jedinstvenu podršku u svojoj partiji i da su socijalisti godinama bili privezak naprednjacima, cela rabota oko raspodele vlasti dobija na složenosti i neprijatnostima. Svako vuče na svoju stranu, što je i razumljivo, ali svako ima i čvrste adute. Da li je u takvom ambijentu moguće da se, bez napetosti i trzavica, stvore nove koalicije?
Na primer: opozcija (i ona nije dovoljno složna) sa svojim ostatkom odbornika, eventualno uz socijaliste, isto može da pređe polovinu mandata i da krene u “nove radne pobede”.
Pokazalo se da crveni mogu i sa žutima i ostalima. U oba slučaja, potrebno je bar još jedno, a dobro bi bilo i dva, tri odbornička mesta. Sa samo dva odbornika preko “crte” nikad se ne može praviti sigurna glasačka većina. Jer, uvek može neko da se razboli, da iz bilo kojih drugih razloga ne dođe na sednicu, i eto – nedostatka kvoruma. Zato je i pitanje labavog zajednišcta borskih naprednjaka i socijalista vrlo škakljivo i iziskuje bojazan da se “složna braća” jednog dana grdno posvade. Za socijaliste je i to praktičnije nego da budu večiti “privezak” i meta za potkusurivanje. Ukoliko i Ivica Dačić ne bude premijer, a verovatno neće biti, utoliko teže i za borske socijaliste koji bi u ovoj raspodeli trebalo da igraju značajniju ulogu.
Opoziciji ostaje da žali, jer je malo nedostajalo da bolje prođe. Da je bilo manje nevežaćih listića i da nisu jedni drugima smetali u kampanji, bilo bi drugačije. Nije nevažna ni prepoznatljiva propaganda pozicije koja je u svojim rukama imala sve resurse i državnu poptporu. Na ulicama Bora bili su samo bilbordi vladajuće stranke, nešto malo ostalih, toliko malo da nije vredno spominjanja. I euforija sa vrha znatno je uticala na lokalne izbore. Opozicija ništa od toga nije imala, bila je gola i bosa, i jedino su građani mogli da se energičnije okrenu promenama i daju presudni glas. Bez obzira što su pojedine opozicione stranke pridobile većinu glasača u jednom broju sela, nje se moglo više i dalje. Nisu se proslavili ni naprednjaci i socijalisti, ali je većina glasača bila na njihovoj strani. Da li je takav izbor i najbolji, brzo će se videti. Kako je već najavljeno, u obližnja sela uskoro dolazi predsednik Vučić da reši do sada nerešivo, i ako bude sve kako valja, onda je lakše razumeti rezultate izbora 2022. Ako vreme pokaže drugačiju sliku, ne treba se buniti. Vlast je upravo onakva kakvu je narod zaslužuje.
Ipak, đavolski je teško shvatiti da su Bor i Gornje Nedeljice u Jadru, kod Loznice, toliko slični, a toliko su udaljeni. Nije za verovati i da ih čak i predsednik Vučić dobro razume?