Srbija, 3. novembar – Stanje u životnoj sredini posle godinu dana od otvaranja klastera 4 nije se nimalo popravilo, smatraju učesnici panela posvećenom najnovijem izveštaju Evropske komisije Problemi isti, iste i preporuke – ukratko ovo je zaključak panela „Ekološka kriza u Srbiji i izveštaj Evropske komisije o napretku: rečeno i prećutano”, koji su juče organizovali Centar za održivi razvoj Srbije i Centar za ekologiju i održivi razvoj. Iako je u ovom dokumentu zaključeno da je postignut ograničen napredak, borci za zaštitu životne sredinu smatraju da se za godinu dana od otvaranja klastera 4 nije ni maklo.
– Nismo dobili mnogo pohvala, retorika u izveštaju je prilično diplomatska. Glavna zamerka je pitanje šta je sa Fondom za zaštitu sredine, odnosno šta je sa sredstvima koje treba da se troše isključivo na zaštitu životne sredine. Takođe, u izveštaju je primećeno da je Srbija povećala nacionalni budžet za zaštitu životne sredine. Međutim, ne znamo kako su se te pare trošile i i dalje imamo problem sa transparentnošću. Nismo tako loši u pogledu zakonodavstva koliko smo loši u njegovom sprovođenju – navela je Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i kao jednu od bolnih tačaka ove oblasti istakla Agenciju za zaštitu životne sredine. Jedna od glavnih zamerki na račun ove ustanove je neblagovremeno objavljivanje izveštaja o stanju u životnoj sredini. Tako rezultati o kvalitetu vazduha za 2021. godinu do danas nisu objavljeni iako je rok bio pre osam meseci.
– Iako je pri policiji osnovana jedinica zadužena za ekološki kriminal, nemamo mnogo podataka o njenom radu. Takođe, broj inspekcija je povećan, ali je smanjen broj odluka i kazni. Rekla bih da zagađivačima previše gledamo kroz prste – dodala je Đereg.
Kada je reč o stanju u oblasti voda, Žaklina Živanović iz udruženja „Pravo na vodu” naglasila je da se Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ne primenjuje potpuno, pa nije retka pojava da gradnja počinje pre nego što se uradi neophodna studija.
– Prečišćavanje otpadnih voda poraslo je za dva odsto. Za rešenje ovog problema država je za projekat „Čista Srbija” odvojila četiri milijarde evra, a komunalnu mrežu gradiće kineska firma CRBC. Država je potpisala ovaj ugovor na netransparentan način, bez učešća javnosti i bez tendera – kazala je Živanovićeva.
Klimatolog i meteorolog prof. dr Vladimir Đurđević istakao je da se mnogi veliki projekti i dalje grade bez uzimanja u obzir činjenice da su sve veći rizici od poplava, suša… Učesnici panela istakli su i da je Evropska komisija u izveštaju prećutala ekološke proteste, kontroverznu privatizaciju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, nejasne kriterijume prema kojima se ulažu sredstva u ekološke projekte…
Izvor: Politika