Bor, 16. avgust – Naše Ministarstvo ekologije izdalo je rešenje kompaniji ZiĐin za skladištenje zapaljivih tečnosti u ataru sela Brerstovac, dobrim delom nezvaničnog predgrađa Bora, i to bez Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (objavili su pojedini lokalni portali), onda šta mislimo o ostalim mukama građana ovog dela istočne Srbije. Neke političke stranke čak su održale i konferenciju za novinare i najavile, kao SPP, ne samo žalbu Ministarstvu, već i potpisivanje peticije, s naglaskom da je tako ponašanje vlasti nedopustivo i nečuveno.
Pitamo se – kako će se tek, isto to ministarstvo, deo srpske Vlade, reagovati kod preseljenja sela Krivelj ili kod prekomernog zagađanja vazduha nad Borom? Kako se to isto ministarstvo i do sada ponašalo u slučaju totalno zagađene, mrtve Borske reke ili uništenog zamljišta, pa i prašine sa rudarskih kopova koja zatrpava Oštrelj, poktkad i još neka obližnja sela. Da li su oni uopšte reagovali na zatrovane bunare i izvorišta u Brezoniku ili Slatini, na gradnju mini hidroelektrana na Zlotskoj i još nekim rekama, na zapuštene i sve suvlje vodotokove? Kad se sve sabere, posebno decenijsko trovanje vazduha nad gradom Borom i okolinom, onda je to katastrofa koja treba da zabrine i Evropu.
Nije ovde reč o dobijanju političkih poena ionako slabašne opozicije, kako to umeju da prikažu pojedini lokalni političari u vlasti. Mada bi oni, političari odavde, morali da se snažno bore protiv ekološkog uništenja sredine u kojoj žive i njihova deca. Oni, nažalost, pod pritiskom političkih moćnika iznad njih, čine suprotno.
Brestovac je preblizu Bora, on mora da bude čist i zdrav. I ne samo Brestovac. Strani, strateški partner ima svoj interes – da uveća proizvodnju u rudnicima i topioinici kako bi uvećao profit. I tu je tačka. Kako je RTB prodavan i pod kojim uslovima, mi to ne znamo, sem nekih pojedinosti. I ne treba da se ljutimo na strance. Oni su došli da rade i zarade. I da otplate dosadašnja ulganja koja, što jeste – jeste, nisu mala. Da li je, pri prodaji bivše kompanije, striktno ugovoreno i odgovorno ekološko ponašanje po najvišim svetskim standardima ili nije? Sudeći po ponašanju našeg Ministarstva zaštite životne sredine, nameće se sumnja da nismo zaštićeni kako i koliko treba.Ukoliko je drugačije, hajde da se drugačije, odgvornije ophodimo prema mestima u kojima ljudi žive. Gde se živi i radi, ne decenijama, nego vekovima.
Napokon, zar primeri iz Boru treba da obeshrabre i narod u Jadru i otvaranje unosnog rudnika jadarita? To najmanje treba aktuelnim vlastima! I zašto se onda tako nešto čudno, neshvatljivo zdravom razumu, događa? Zašto, za ime boga miloga?