Bor, 7. oktobar – Danas je Dan oslobođenja najvećeg borskog sela Zlot. Danas je, tim povodom, gradska delegacija položila vence u Spomen parku. Dobro je što se neko setio, što je bar jedno selo u ovom kraju, istina skromno, otrglo od zaborava deo svoje svetle istorije. I Bor je kako dolikuje obeležio i slavio 3. oktobar – dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu. Ponekad se neko seti, boračke organizacije u prvom redu, da se pokloni i slobodarima iz Velikog, Prvog svetskog rata. I, eto, tu se zastaje. Zaboravljaju se balkanski ratovi i Veliki rat, godine kada je Timočka Krajina dala više od 20.000 žrtava ( U Drugom svetskom ratu bilo je petostruko manje stradalih, samo da se ne izgubi iz vida).
Zlot je podigao Spomen park i u njemu lep, veliki spomenik ( po ideji prof. Tome Pajića) nalik na čuvenu Trijumfalnu kapiju sa imenima više od 360 izginulih u oba rata) i spomen bistama istaknutih boraca iz partizanskog ratovanja. Nažalost, ovaj spomenički prostor je oskrnavljen, nema više ni svih bisti, ni svih imena u bakru i bronzi. Ostala je čitava mermerna ploča posvećena 72 – ici poginulih vojnika slavne “Crvene armije”, soldata koji su svoje mladalečke živote ostavili u pobrđima Zlota,
Gardskoj vlasti ne treba aplaudirati za jedan drugi, ponovljeni propust u sličnim prilikama, a to je – dodela tradicionalne oktobarske nagrade zaslužnim pojedincima. Ove godine, na korektnoj svečanosti, dodeljene su plakete – Oktobarska nagrada nije se ni spomenula, koliko nam je poznato. Već poslednje tri godine ova nagrada je skrajnuta, dodeljeno je samo jedno priznanje. I to novinaru.
Kada se, neku godinu nakon petokoktobarske revolucije, obnovila dodela najznačajnijeg priznanja – Oktobarska nagrada ( na predlog tadašnjeg odbornika, Dušana Markovića) niko nije bio protiv. Danas, izgleda, da ima protivnika uprkos zaklinjanju i poštovanju oslobodilačkih tradicija Bora. Dodeljeno je priznanje Počasni građanin (posthumno sportiskinji Bobani Veličković), što je ustanovljeno davnih godina iz drugih društvenih okolnosti i partija na vlasti.
Veći broj građana Bora i njihovih porodica i danas se ponosi Oktobarskom nagradom i nagradom “Inženjer Šistek” koju dodeljuje RTB Bor. Prestižna nagrada “Inženjer Šistek” ostala je kao i nekad, i to je za svaku hvalu, pogotovu što je ovu tradiciju nastavila strana kompanija. Ispada da Kinezi više poštuju našu tradiciju i slavne pretke nego mi danas i ovde.
Bilo je ranijih godina više predloga za Oktobarsku nagradu, ali nisu bili nekome po volji. Poznato je i ko o tome odlučuje Nemoguće je da Bor, grad koji otvara rudnike i ponosi se bogatim društvenim životom, nema istaknutih pojedinaca. Beograd ili Zaječar imaju vredne kulturne, privredne, sportske, umetničke pregaoce kojima se uredno dodeljuju oktobarske i septembarske nagrade. Beograd posebno nagrađuje mlade stvaraoce. Kao da je stara boljka u sujeti i zavidnosti pobedila razboritost, pristojnost i objektivnost. Bez obzira šta jeste, ubuduće bi trebalo više pažnje posvetiti utemeljenim, poštovanim i tradicionalno vrednim, oktobarskim priznanjima.
Valjda će se, nakon predstojećih izbora, neko drugi pitati, iz aktuelne, ili neke druge partije, svejedno je. Ovi, u sadašnjoj vladajućoj partiji i opštinskoj zgradi, pokazali su se i u starom i novom odelu. Sledeći oktobar, s pravom, možemo očekivati bez njih, ali sa zaslužnim nosiocima tradicionalnih oktobarskih nagrada, koji su, eto, nezaslužno zaboravljeni.