Bor, 15. februar – Poseta prvog čoveka moćne kineske kompanije Ziđin, Zou Lajčanga Boru i Beogradu, kao i jučerašnja izjava ministarke rudarstva i energetike, dr Zorane Mihajlović, doneli su, sem već poznatih zaklinjanja u održivo, zeleno rudarstvo i brigu o razvoju lokalne zajednice i srpske države, i dve vredne i izuzetno važne, do sada nepoznate ifromacije: prva je da će se u julu ove godine završiti modernizacija topionice i druga – da će kineski partner pokušati da iz obnovljivih izvora prozodi struju za sopstvene potrebe. Obe vesti su od najšireg životnog interesa. Prva da će, modernizacijom topioničkih pogona Bor dobiti čistiji vazduh nad gradom i okolinom, druga da će Ziđin, najveći potrošač struje u Srbiji, zadovljiti ne samo svoje potrebe, nego će i celoj zemlji olakšati energetski problem. Uticaće, i uz ostala ulaganja, i na ukupni privredni razvoj Srbije. O tome da će brinuti, sem ekologije i novih investicaja u Boru i okolini, kineski rudarski džin imaće, po našoj ministarki, i obavezu da ne zaboravi lokalnu zajednicu i svoje radnike. Šta je sve još napomenuto u ministarkinoj izjavi (u Dnevniku RTS-a sinoć je čak nepristojno skraćena) između redova, to najbolje znaju njeni pretpostavljeni. Druga strana se nije čula. Tu je, uz ministarku, valjda zbog protokola, stajao i gradonačelnik Bora Milikić.
Ne verujemo da je u vrhu naše vlasti bilo reči o tome kako je prvi čovek Ziđina dočekan na ulasku u flotaciju rudnika Veliki Krivelj – ne sa ovacijama, nego zvižducima i nezadovoljstvom naroda. Najverovatnije ni kriv ni dužan doživeo je neprijatnost u prijateljskoj državi i mirnom i korektnom Boru. Građani Krivelja su poručili da se o njihovom iseljenju i sve što ide uz tu halabuku ne razgovara kako valja i da je za takvo stanja najkrivlja naša vlast. I tu nije bilo dileme. O tome će se i danas, na Dan državnosti, raspravljati na zboru građana u Krivelju.
Nego, da vidimo kako to minsitarka i oko nje razmišljaju o novoj eri razvoja Bora i okoline. Nekada su bile privredne petoletke koje su za borski rudnik i stvaranje grada bakra imale ogroman značaj. Danas je posve drugačije, stigli su stranci da nas vade i da nam pomažu u sopstvenoj kući iako smo imali i resurse i stručne ljude. Nismo postigli, sad se još bolje vidi, radnu disciplinu, dovoljno odgovornosti, političke mudrosti, kvalitetnog rukovodećeg kadra, ali ni trasparentnosti u donošenju najvažnijih odluka. RTB je prodat da se ni ovog trenutka ne zna kako i pod kojim uslovima. Pa tako i sada imamo razna nagađanja: da će se graditi i za dve godine izgraditi nova topionica, da će se iseliti delovi grada i okolnih sela, da ćemo ostati bez aerodroma i nikoličevske saobraćajnice… I ko zna šta je još planirano i smišljeno. Građani kao da žive u nekom drugom svetu. Kao da se od njih, i od svih nas, krije bogzna kakva tajna, u svakom slučaju od koje zavisi sudbina Bora i Timočke Krajine.
Da će Čukaru Peki biti naš prvi zeleni rudnik, da će se znatnije ulagati u razvoj Bora i Srbije, te da će stalno rasti standard zaposlenih – sve smo to čuli i ovde se već vidi i boljitak i lošija strana. Ne vidi se da li će, na primer, biti ispoštovana i jedna druga najobičnija mogućnost: hoće li gradonačelniku Bora biti dozvoljeno ili će se samoinicijativno obratiti narodu nakon ovih razgovora sa čelnikom Ziđina. To se i te kako očekuje, jer – ukoliko se nešto bitno dogovorilo – ajmo da znamo i da se, shodno tome, ponašamo.
Ekološka svest u Srbiji se probudila, u Boru i nije baš koliko bi trebalo. Mnogo bi bolje bilo da je pri otuđenju RTB-a o tome kvalitetnije i neposrednije razgovarano. Ni danas ovde niko nema stvarnu sliku ugovorenih obaveza Ziđina prema životnoj sredini u Boru i okolnim mesta, čak je teško i naslutiti dokle dosežu granice geoloških istraživanja i kopanja rude. A to bi moralo da bude pred očima svakog čoveka u ovom kraju. I zbog ličnih i nacionalnih interesa. Imamo bogatstvo pod i iznad zemlje, ogromne resurse – gde oni i kako završavaju?
Neosporno je da je Ziđin jedna od najvažnijih strateških kompanija u Srbiji. Pa i Bor je, draga ministarko, samim tim, strateški, sudbinski vezan za ovu zemlju i tako to treba posmatrati. Razvoju Srbije ne pomažu ružičastve TV, nego rudnici bakra i zlata. Ako su kineski partneri uložili više stotina miliona dolara u otvaranje rudnika Čukaru Peki, i naša država je isto tako izdvojila brdo para za navodno novu, nezagađujuću topionicu. I šta je dobijeno? Ko je odgovarao za katastrofu jedne tako goleme investicije? Nisu za to kineski investitori krivi. Oni prvo rade u korist svojih inetresa, što je aposlutno razumljivo. Da smo im blagovremeno predočili probleme oko iseljavanja Krivelja i okoline, da smo ih korektnije informisali o stavrnom stanju topionice i verovatno o još nekim važnim pojedinostima, moguće je da bi danas svima bilo lakše. Ne bi ni direktor Ziđina doživljavao neprijatnosti na ulasku u Krivelj.
Zato, gospodo iz vlasti, bar pred nastupajuće izbore, otvorite ono malo duše i recite pravu istinu šta piše u tom već famoznom ugovoru o prodaji RTB-a, nemojte se zaklanjati iza čestih ispolitizovanih izjava i svakojakvih, ružičastih obećanja i obojenih merketinških oglaševanja.
Nego… Ne gubimo vreme. Budimo ljudi.