Bor, 3. oktobar – Bor će narednih godina ostati bez ogromnog šumskog blaga. Ne računajući nezakonitu seču na Maliniku i okolnim planinama, samo Crnih vrh, u ataru Žagubice, Majdanpeka i Bora ostaće bez najmanje 1.500 do 2000 hektara bujne drvne mase. Izgradnjom vetroenergetskog parka neminovno je da se u tom ataru iseče najmanje hiljadu i po hektara, a gradnjom toplane na sečku – nestaće još nekoliko stotina hektara bukovog i ostalog rastinja. Tako se na jednoj strani zagovara efikasnija zaštita životne sredine, na drugoj – uništavaju se “zelena pluća” obližnjih gradova. Ispada da se ponavlja poznata životna istina: uvek se na jednoj strani dobija, ne drugoj gubi. Pa okreni obrni dolaziš, manje – više, do istog. Ipak, Bor, kao industrijski centar, uz novu, velikog kapaciteta, topionicu i nove rudokope, sa zagađenim vazduhom i mrtvom Borskom rekom i presušenim bunarima, morao bi da brine o svakom drvetu, svakom cvetu i stablu. Jer, uskoro će i Stol izgubiti oreol netaknute prirode, što je, bez obzira na sva opravdanja, još jedan atak na prirodu. Ono što je Bog dao, eto, narod uzima. U ovom slučaju, nažalost, nerod se nije ni pitao, političari i vlast (zlo)upotrebljavaju volju građana.
U “Politikinom” nedeljnom “Magazinu” (3. oktobar, Dan oslobođenja Bora) izdvaja se tekst naslovljen “Sečemo drveće, a ono nas štiti”. Duška Dumović, iz Svetskog fonda za prirodu (VVF) ističe – da se u našim gradovima i u njihovoj blizini “uništavaju zelene površine, seče se drveće, reke se kanališu, čime narušavamo zelenu infrastrukturu koja pomaže gradovima da se prilagode klimatskim promenama”… Ona ngalašava – da donosioci odluka u Srbiji “nisu prepoznali kao prioritet zaštitu prirode, vode, vazduha i zemljišta”… Dumovićka još upozorava da “politički prioriteti u Srbiji ne daju nadu da se dovoljno radi na zaštiti prirode…” Zapaža se i rečenica: “Milioni ljudi zavisi od šuma”, a mi “sečemo više šuma nego što bi trebalo”. I tako redom, do podatka da šume apsorbuju oko 2,6 milijardi tona ugljen – dioksida i da “krčenja i degradacija šuma ubrzava klimatske promene”.
Iako je ovaj, timočki i borski kraj bogat prirodnim resursima i posebno šumama, zar treba da ih uništavamo? Začudo, kad je sve to tako jasno i poznato, na poslednjoj sednici Gradske skupštine Bora, samo trojica, i to opozicionih odbornika, najodlučnije je stalo u odbranu Crnog Vrha i seče pošumljenih područja u istočnoj Srbiji. To su, neka se zna, pa ko mislio drugačije neka misli (ima na to pravo): Milivoje Janošević, Dragan Marković i dr Predrag Balašević. Sva trojica su rodom ili poreklom iz ovih krajeva: iz Zlota, Dubočana, Podgorca.
I još, da se upamti, jedan od njih glasno izusti: “Zar nam je malo sadašnjih i budućih rudarskih kopova i jalovišta, degradiranog zermljišta, pa još želimo da budemo prepoznatljivi i po – goletima”?