Beograd – Bor, 2. septembar – Komentari na naš tekst naslovljen “Čije je Borsko jezero” nedvosmisleno ukazuju da je reč o pravoj temi u pravo vreme, čak je dobijen i dokument o vlasništvu nad parcelama u Boru i okolini, na Borskom jezeru i drugde. I to je argument više koji potvrđuje da je ovaj prirodni resurs, uz pomć ljudi, rasparčan i raskrčmen na više strana. Nije sporno de ZiĐin kao novi (većinski) vlasnik RTB ima pravo da koristi vodu Borskog jezera u procesu dobijanja bakra (prevashodno je zato i napravljeno jezero), ali su pojedina pitanja naših čitalaca i više nego zanimljiva i bitna za srpsko društvo. Jer, prodaja rudnika i topionice bakra nije podrazumevala i otuđenje turističkih objekata, nije bilo neophodno ni da se, bez preke potrebe, strancima guraju u ruke hotel “Jezero” i Dom odmora u Brestovačkoj banji. Da li je trebalo da se tačno zna koji sve objekti, koje parcele i sve ostalo pripada novom gazdi, ili je to prepušteno slučaju? Možda je dato pojedicu da sam odlučuje o tim vrednostima i narodnim (državnim) dobrima! Kao da je bilo najvažnije što pre prodati da se kupac ne predomisli? Zašto nije, kad se već daje na prodaju, konačno regulisan problem aerozagađenja, pa i celo ekološko stradanje? Šta je krajnji cilj – ogromno povećanje proizvodnje bakra i zlata koje neminovno zahteva devastiranje zemljišta i ostale nedaće, ili je ekonomija pre ekolgije po svaku cenu? Zašto javnost nije upoznata sa kompletnim ugovorom? Možda se strani partner ili vlasnik obavezao i na još neke ustupke sem poznatih, nešto što je od većeg nacionalnog interesa i značaja? Suština je – da li je široj javnosti, ili bar nama ovde u Boru, poznata bliža i dalja budućnost i rudnika i Bora sa okolinom? Oni investiraju, zapošljavaju radnu snagu iz ovih krajeva, vraćaju naše dugove, pokatkad se solidarišu i društveno su odgovorni, plaćaju namete državi, ali se opet dešava da su građani nedovoljno infromisani, pa i nezadovoljni. Pobuna oko preseljenja ili rešavanja egzistencije celog sela Krivlej, protesti zbog vode u Zlotu, nezadovoljstvo u Donjoj Beloj Reci, izlazak građana Slatine na ulice, žalbe i zahtevi iz Metovnice, Brestovca, Brezonika… Nije to naivan priča. Nije prijatno ni njima, ni nama, nije zgodno nikome.
Da su neke stvari traljavo odrađene, bez dovoljno odgvornosti i domaćinskog ponašanja, očevidno je da je tako. Nadležni neće da priznaju ili se prave nevešti i uporno se glasnije ne oglašavaju. Nezadovoljstvo raste.
I tako se zasad “vodi politika”, okrivljuju se oni od ranije, izmišljaju se, prećutkuju dugogodišnji nerešeni slučajevi, teške afere se zaboravljaju, jedni te isti sole pamet narodu i propagiraju čas jedno.čas drugo. Borsko jezero neće nigde da ode, ali neće ni da bude što je bilo i kako je moglo da cveta i da se razvija. Tek će se, nije nemoguće, pokrenuti lavina šta je ćije, ko je pošten a ko nije, ko je koga prevario? Od turističkog bisera i destinacije koju je ne tako davno i predsednik Republike gromko hvalio i želeo da se odmara baš tu, u podnožju crnovrških vrleti, neće biti nekog boljitka. Sudeći po tome kako se čini i radu u poslednje vreme, upravo je tako nekako. Veliki poznavalac borskog turizma, Radmila Ležajić je pre neki dan u jednoj TV emisiji otvoreno rekla da joj je “muka od svega toga” i da ne zna ko čuva i ko čisti zakorovljeno Borsko jezero, ali i da je neverovatno da niko ne haje što je naplaćena samo trećina od ugovorenog novca za prodaju Brestovačke banje. Poznato je da je najatraktivnije zemljište na jezeru najviše prodavala zadruga iz Brestovca koja nije bila vlasnik nego samo je gazdovala tim imanjem. A tog imanje, na primer, ima i na glavnoj plaži.
I sve to može da se posmatra iz više uglova i da se nekako “ispegla”, ali zašto se tako naopako radi i otkuda nekome tolika moć i hrabrsot da sve to gura pod tepih i pravi se da ništa ne shvata. Oni koji su pravili i smešne prodaje i privatizacije (Centroistok, Banja, Belorečki peščar, pa nadalje, pa i ovo oko RTB-a!?), u vlasti su i danas i orkestriraju narodu slične pesmice. Ukoliko nisu na vlasti, onda su na lepim mestima. U aktuelnu vladajuću partiju prelazili su iz svih stranaka i partija i utapali se u taj isti milje do mile volje.I, eto nama belaja. Oni od ranije i ovi od sad, na istom su zadatku, u istom kolu, čvrsto uvreženi oko svojih interesnih grupa i grupica, tako da im ni mnogo veće “parcele” od Borskog jezera nisu zanimljive.
Znamo, naravno, kako je jezero nastalo, ko ga koristi i zašto, kome pripada, ali mnoge druge stvari nisu ni blizu naših očiju i ušiju, recimo kako je i pod kojim sve uslovima prodat zlatni rudnik, rudnik života u istočnoj Srbiji, RTB Bor?