Bor, 11. septembar – Današnji ekološki ustanak u Beogradu, izvesno je, podsetiće u prvom redu i na Bor, zaštitu životne sredine koja je u ovom gradiću na istoku Srbije rak rana gotovo ceo jedan vek. Ovde su dizane ekološke bune mnogo pre beogradskih i svih ostalih u Srbiji, a trebalo je i da se dovede velika svetska kompanija kako bi popravila zatamljenu ekološku sliku. Ni država u Boru (slučaj nove topionice i Fabrike sumporne kiseline) nije mogla da obezbedi čisto nebo nad gradom bakra i okolinom, pa ni čiste reke – Borska reka, ni zemljište – stari rudarski kopovi i jalovišta. Bor je bio, ostao i dalje će da traje kao težak ekološki biolesnik, jedan od najugroženijih u Evropi. Kako se, uprkos svemu, jedanput otkačiti te i takve pošasti?
Bez odlučne države i glavnog zagađivača, u ovom slučaju ne RTB-a, već kineskog ZiĐina, da uloži ogroman novac u najsavremeniju tehnologiju, nema vedrijih dana i godina. Industrijski dim, bez tog napora, prekrivaće i u buduće grad i okolinu svom žestinom. Ta slika ostaće nepromenjena. Kinezi su do sada, kako oni ističu, uložili više od 120 miliona evra u ekološke projekete u Boru. Nije malo, ali i dalje se teško diše. Servirana su obećanja da će konačno rešenje, s novim, još većim ekološkim investicijama, stići najkasnije za dve godine.
Pokušaji političara na važnim mestima u državnoj aparaturi da borbu i opravdano negodovanje građana prikažu kao isplitizovani problem, u najamanju ruku su nedolični i bahati. Još je groznija optužba da nekakvi đilasovci žele da zatvore fabrike i rudnike u Boru, Smederevu, da oteraju Rio Tinto iz Jadra i strateške partnere iz Zrenjanina. Ko bi, pišu danas beogradski mediji, bio lud da zatvori Bor i Majdanpek sa 5 i po hiljada radnika čija egzistencija zavisi od zarada u tim firmama. Još kad su te zarade sve veće i vidno popravljaju standrad…
Nego, pokušajmo svi, od udruženja građana do nadlženih državnih ministarstava i lokalnih zajednica, da se udruženo i snažnije nego ikad pokrenemo ZIĐIN i slične kompanije, glavne zagađivače, da sebi umanje profit (u Boru je reč o ogromnoj proizvodnji i zaradi) i najhitnije ugrađuju najsvermeniju svetsku opremu. Stalna obećanja, izgovori, izvinjenja, prolongiranja, ne donose boljitak, niti rešavaju katastrofu. A pojedini ekološki udari su toliki da se mere katastrofom, ma koliko god to smatrali preteranom ocenom. I proizvodnja i ekologija, i ekonomija i ekologija. Zajedno, ni slučajno jedno ispred drugog. To se može, i na tome je naša država morala da insistira i na taj način da trguje sa strancima. Jer, ukoliko smo prodali Bor da ne bi rudnici stali, i da se kombinat bakra ne bi više zaduživao i grcao u gubicima, onda smo morali da dođemo i do najznačajnije dimenzije tog posla – rešavanja ekoloških nagomilanih briga. Bez tog uslova, napravljen je loš pazar i, što je najgore, izgubljena je bitka sa širenjem ekološke crne rupe.
Ostalo se na istim pozicijama kao i ranije, narod nije sačuvan od smrtonosnih otrova iz metalurških pogona. Strašno da ne može biti crnje. Nije više toliko ni bitno ko je i kako prodavao Bor, nego kako privoliti kineskog partnera ili vlasnika bivšeg RTB-a, da čvršće i efikasnije rešava zagađenja atmosfere i omgući zdraviji život svim građanima. I njihovim radnicima u Boru. Bez takvog pristupa problemu, nema ni bilo kakvog napretka. A taj ko može da ih podstakne, pa da im i strože saopšti, jeste jedino država. Od državnog aparata zavisi sudbina i ekološka slika Bora i cele zemlje. Ako se sa Rio Tintom najpre ugovore ekološke obaveze, i sve to kvalitetno predoči građanima, nema zime, biće i jadarita i zelenog Jadra sa bistrom Drinom. Da je tako urađeno kod prodaje Bora, ne bi danas Kinezi, opravdano, spočitavali kako smo im “uvalili” umesto nove, rekonstruistanu i raspadnutu topionicu.
Za prljav i zatrovan Bor, eto čiste istine (bar nešto da je čisto!), nisu krivi stranci, ni bilo ko drugi, već naši državni političari koji su samo menjali partije i ostajali na važnim funkcionerskim pozicijama.
Ekologija im je, nažalost, i samim tim, bila u drugom planu. Zato je bolje da pojedinci ćute i ne izgovaraju budalaštine poput ove kako je nekome stalo da zatvori Bor, Smederevo, Loznicu.