Bor, 4. april – Naprednjaci nisu u ovom izborima napredovali, ali nisu gotovo ništa ni izgubili. Moraće, kao i na prethodnim izborima, u koaliciju sa SPS, mada bi im dobro došao još neko sa makar jednim mandatom. Prema nezvaničnim rezultatima koje je prezentirao pedantni SPS, na izbore je izašlo 61,21 odsto upisanih birača. Najviše glasova dobio je SNS – 35,38 i 15 mandata, druga je Ujedinjena opozicija Bora – 15,29 i šest mandata, treći su socijalisti – 10,77 – četiri odbornika, četvrta je Vlašaka stranka Most – 9,84, četiri mandata, peta je Marinika Tepić sa 9 odsto i tri mandata, a slede POKS – jedan mandat, Mladi za opstanak Bora Vladimira Stojičevića jedan i Borci za Bor jedan odbornički mandat.
Ako i bude nekih oscilacija, biće neznatnih i ovakav redosled i rezultat su apsolutno izvesni. Drugačijje, to znači – da će naprednjaci i socijalisti sastaviti novu staru vlast sa ukupno 19 od 35 ukupno odbornika, što nije neka ozbiljnija većina. Pokušaće da se domognu bar još jednog mandata i tu su im na “raspolaganju” najverovatnije “Borci za Bor”, mada bi im najviše odgovaralo da pridobiju nekog sa većim brojem mandata. Ta opcija je taška varijanta i na nju se, bar zasad, ne može računati.
Kako će nova – stara koalicija raspodeliti funkcije iliti vlast, pitanje je koje se nameće i trenutno je aktuelnije i od toga kako će se održati ovaj sastav u naredonm periodu? Jer, funkcija gradonačelnika je izuzetno primamljiva i oko tog položaja vodiće se glavna bitka među koalcionim partnerima. Aleksandar Milikić sve će učiniti da ponovo zauzme čelnu poziciju, ali u toj nameri najverovatnije neće imat jednodušnu podršku u svojoj stranci.
Štaviše, ni socijalisti ne bi trebalo da se stalno zadovoljavaju “perifernim” mestom predsednika Skupštine i ponekim manje važnim direktoriskim foteljama u javnom sektoru. Bez njih nema ni nove vlasti, pa je čak i razumljivo da zatraže i glavnu funkciju – položaj gradonačelnika. Oni to potajno žele, ali, pokazali su, umeju i da se odreknu svega i svačega samo da budu deo vladajućeg režima. To im je u krvi, to im je kao neka mudra politika. O svemu odlučivaće lider stranke, Ivica Dačić s uvaženim mišljenjem starog partijskog asa i glavnog za socijaliste u Timočkoj Krajini, Nikole Šainovića.
S obzirom na uložene napore od vrha stranke i izdvojeni novac u kampanji (neki tu računaju i troškove paketa pomoći penzionerima) naprednjaci u Boru, pa i Beogradu, neće biti zadovoljni konačnim razultatom. To najdirektnije pogađa Milikića i njegove neskrivene ambicije. Mišljenja da je mogao više i plodonosnije proteklih godina, kao i da se elegantnije ponašao u pojedinim situacijama, neće ostati bez značaja. Istina je i da vlast sa vrha, baš zbog izbora, nije naročito kontrolisala neke pojave i događaje u Boru ( nabavka uglja i splet problema u Toplani, nerešena pitanja u selima, komunalne zavrzlame, nepotreban zastoj Savače, propadanje “Kapije grada”, nezapočeti pojedini projekti…), što ne znači da se ubuduće neće zainteresovati i krenuti u rasvetljavanje sumnjivih radnji. Posebno je važno da naprednjaci u novom skupštinskom sazivu i nemaju pravi izbor za najodgvornije funkcije. Aktuelni načelnik Borskog okruga i prvi na izbornoj listi SNS, najverovatnije neće se zanimati za promenu radnog mesta, a i zašto bi to činio? Drugi sa liste Slaviša Frišković je već uspešan penzioner sa završenom karijerom, a o ostalima ne bi trebalo ni komentarisati. Cela lista je tanka, tako da, bez podrške socijalista i još ponekog, nije lako doći do adekvatnih i kvalitetnih kadrova za najodgvornije funkcije. S obzirom da je opozicija danas snažnija i motivisanija, moraće da se pribegne ozbiljnijem odabiru ukoliko to uopšte bude nekog zanimalo. Uostalom, ako nam je Milikić sudbina, pa šta, i lošiji od njega su odlučivali o najvažnijim interesima grada i okolnih sela. Bar tako ponašanje nije strano borskim naprednjacima.
Bor, i u ovoj istorijskoj prilici, nije se odmakao od tradicionalnog političkog miljea. Od korenitih promena koje su bile neophodne – nema ništa, niti će u skorije vreme biti vidljivijeg pomaka. Narod je, bez obzira na sve nedostatke i prljavštine u kampanji i u izborima, glasao po svojoj volji. Da je moglo i drugačije, moglo je, ali pod ovakvim uslovima i okolnostima, opozicija zaista nije mogla dalje.
Ne zaboravimo: ni ovima što opet i ponovo dolaze na vlast – neće biti svejedno. Moraće da se suoče sa morem problema za koje su i sami krivi.