KO ZARAĐUJE NA SRPSKOM ZLATU?

0
225
Foto: Borske Narodne
ČITAJ MI!

Bor, 29. jul – Srbija, vođena svetskim trendom kupuje zlato i uvećava devizne rezerve kako bi se osigurala u vreme krize, a na tome zarađuje kineska kompanija.

Ziđin (Zijin) od 2018. ima većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB Bor) koji jedini eksploatiše rudu zlata u Srbiji.

Tako Srbija, zlato koje se nalazi na njenoj teritoriji, kupuje od kineske kompanije.
Sam predsednik države je, najavljujući u martu dodatnu kupovinu zlata, naveo da je reč o „našem zlatu“. On je tada naveo i da je za njega „od Kineza“ tražio popust.

Kupićemo dodatno našeg zlata po najpovoljnijim cenama, tražio sam od Kineza da nam daju i po nižoj ceni, 3 posto od najniže moguće“, izjavio je Aleksandar Vučić 2. marta na konferenciji za novinare.

Krovna monetarna javna institucija, Narodna banka Srbije (NBS), na upit Radija Slobodna Evropa (RSE), navodi da domaće zlato od Ziđina kupuje po tržišnim cenama, što je slučaj i kada se zlato kupuje u inostranstvu.

Zlato od Ziđina po tržišnoj ceni

Prema podacima NBS, od kada je kineski Ziđin preuzeo rukovođenje rudnikom, Srbija je od te kompanije otkupila preko 5,7 tona zlata u vrednosti od 276,9 miliona evra.

U inostranstvu je u istom periodu kupila 12 tona dragocenog metala.

Otkupna cena zlata proizvedenog u Srbiji se za svaku pojedinačnu kupovinu zasniva na tržišnoj ceni zlata u američkim dolarima na Londonskoj berzi (LBMA – London Bullion Market Association)„, navode u NBS.

U proteklih deset godina, Srbija je i više nego udvostručila svoje devizne rezerve u zlatu. Sa 15,3, koliko je imala 2012, na 38,2 tone, koliko ima danas u trezoru.

U NBS ističu da zlato u ukupnim deviznim rezervama danas učestvuje sa 14,4 odsto.

Srpsko zlato u kineskim rukama

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za RSE da bi u okolnostima veće potražnje za zlatom i u vreme kada se okrenula kupovini zlata, za Srbiju bilo bolje da ga sama eksploatiše.

Svakako je bilo bolje da smo kao zemlja koja više od sto godina ima rudarenje zlata i bakra da mi dobijamo zlato ispod naše površine nego što to dajemo drugima„, kaže Kovačević.

Kovačević ističe i da je Srbija trebalo više da ulaže u obrazovanje kadra za istraživanje i eksploataciju ruda.

Ziđin je inače po sporazumu dužan da sve proizvedene količine zlata prvo ponudi na prodaju Narodnoj banci Srbije. Tek ako ta institucija odbije, kompanija može da dobije dozvolu za izvoz zlata.

U izveštaju te firme se navodi da svo zlato koje Ziđin proizvede prodaje isključivo Narodnoj banci Srbije, i naplaćuje ga na dan isporuke.

Kovačević ukazuje na to da je međunarodna ekonomija sve više podređena međunarodnim geostrateškim interesima. Tako je i sa ratom u Ukrajini, zlato dobilo na popularnosti.

„Mnoge zemlje su to naslutile i mnoge zemlje odavno kupuju zlato i pre ovog sukoba„, ističe Kovačević.

‘Zlato kao sigurna luka’

Na rast potražnje za zlatom na svetskom tržištu uticala je prvo pandemija, ukazuje u razgovoru za RSE Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Akademija je deo Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije, sa sedištem u Beogradu.

Rat u Ukrajini je doprineo tome da se centralne banke u cilju osiguravanja svojih deviznih rezervi okrenu zlatu, u svetlu energetske, zatim i najavljene ekonomske krize.

Zlato ipak drži vrednost, to je ono što mi kažemo ’sigurna luka’, ili ’sigurno utočište’ u tim nemirnim vremenima„, kaže Grubišić.

On pojašnjava da se u mirnodopskim vremenima i bez krize centralne banke drže hartija od vrednosti, od kojih mogu da ubiraju kamate i na njima zarađuju.

Dodaje da Srbija sa povećanom kupovinom zlata prati trendove vodećih ekonomskih sila.

Taj trend najviše vuku najveće centralne banke i to je ono što smo mogli da vidimo još od 2020, već od korone, kako najveće centralne banke, poput Razvojne banke Saveta Evrope CEB, japanske, evropske, engleske… povećavaju učešće zlata i taj trend smo ispratili i mi, potpuno prirodno i logično.“

Taj trend će se nastaviti, ocenjuje Grubišić, i ističe da je povećana potražnja, uticala na porast cene zlata na svetskom tržištu.

Primeri iz susedstva

Mađarska je u martu 2021. kako je saopštila centralna banka te zemlje gotovo utrostručila rezerve u zlatu, sa 31,5 tone na 94,5 tona, čime je ušla u prvu trećinu zemalja na svetu po količini zlata koje čuva u rezervi.

Razlog za to, kako je saopšteno, pre svega bio je odgovor na ekonomske rizike do kojih je došlo usled pandemije COVID-19.

Po rezervama zlata u regionu Centralne i Istočne Evrope (CEE) Mađarska zauzima treće mesto.

Siromašna je mineralnim resursima, sopstvenim zlatom pod zemljom ne raspolaže, pa ga kupuje na inostranom tržištu.

Hrvatska, sa druge strane, nema niti jednu tonu zlata u svojim deviznim rezervama od 2001, kada ga je rasprodala i okrenula se isključivo hartijama od vrednosti.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име