Novogodišnji izazovi: ZLATARA MAJDANPEK VRAĆA STARI SJAJ NEKADAŠNJEG GIGANTA

Majdanpek, 30. decembar – Prve, nove, rondele kovanice novca „Zlatare Majdanpek” trebalo bi da počnu da se proizvode u ovoj fabrici krajem februara naredne godine. Time bi posle pauze od šest godina Srbija ponovo imala svoju, domaću proizvodnju zlata, zlatnog nakita i zlatnih poluga, ali i kovanica novca, kaže u razgovoru za „Politiku” novi vlasnik „Zlatare Majdanpek” Dejan Popović, inače i vlasnik beogradskog preduzeća „Karnak plus konstrakšn” koje je jedino od srpskih firmi gradilo auto-put u Crnoj Gori.

Popović je industriju za preradu „Majdanpek” d. o. o. u stečaju kupio kao kompletno pravno lice pre dva meseca za 1,6 miliona evra. Napominje da je zadovoljan time što je baš on vlasnik zlatare. Jer ona nije samo kovanica poluga, zlatnika i zlatna galanterija, ona je pre svega nadaleko poznati gigant i brend. Bila je to u velikoj Jugoslaviji, a biće ponovo i u Srbiji, a i u celom regionu.

Samo to što je ovaj biznismen platio na licitaciji pola miliona evra veću cenu od svih drugih kao i od početne cene, potvrđuje koliko je želeo da se bavi ovim poslom i povrati ono po čemu je ovaj deo zapadnog Balkana decenijama bio prepoznatljiv. Jedini Popovićev uslov da bi kupio zlataru, bio je da se ništa od imovine ne prodaje odvojeno i ne rasparčava, da delovi fabrike budu celina kao i pre stečaja, i kao što su oduvek bili. Isto važi i za poslovni prostor i sve ono čime je zlatara raspolagala.

– Ona samo kao jedinstvena celina može da bude gigant kakav je bila. Niko takvu fabriku na ovim prostorima ni danas nema. Osim, možda, u dosta manjem obimu, „Zlatarna Celje” u Sloveniji – objašnjava Popović.

Novo rukovodstvo „Zlatare Majdanpek” na čelu sa vlasnikom Dejanom Popovićem trenutno je bazirano na potpisivanju ugovora sa Narodnom bankom Srbije ali i bankama u okruženju koje su pripadale eks-Jugoslaviji. Žele da obnove ugovore sa njima da bi zlatara ponovo bila ekskluzivni proizvođač kovanog novca i kovanica takozvanih rondela. Reč je o kovanicama bez obeležja koje se kasnije šalju u Narodnu banku Srbije da se utisne apoen i žig.

– Intenzivno radimo na tome kako bismo krajem februara vratili na posao prvih nekoliko stotina radnika, i krenuli s pravljenjem kovanica rondela.

Razgovaraćemo s narodnim bankama svih onih država koje su zadržale svoju monetu, da im pravimo kovanice. Dakle, Severna Makedonija, BiH, ali prvenstveno sa NBS i „Kovnicom novca”. Imamo već neka obećanja i prema tržištu Albanije – kaže novi vlasnik.

Opšte je poznato da je „Zlatara Majdanpek” bila ozbiljan proizvođač sa osam potpuno odvojenih fabrika. Svaka je imala neku drugu delatnost. Plan ovog uspešnog biznismena i stručnjaka je da jednu po jednu od tih fabrika pokrene. Kao što je slučaj i sa fabrikama „Megaplast” u Donjem Milanovcu.

– U okviru zlatare imali smo jaku granu rafinacije zahvaljujući kojoj smo i u bivšoj Jugoslaviji bili najveća zvanična fabrika koja se bavila upravo tim poslom – livenjem čistog zlata i stavljanjem zvaničnog žiga od četiri devetke. Imamo i pogone tečnog zlata, kao i takozvane hemije, i lemova. Rafinacija je nešto za šta smo već dobili ponude od poslovnih partnera iz inostranstva za saradnju zato što je zlatara prepoznata i u budućnosti kao najozbiljnija u tom poslu – naglašava Popović.

Plan je, napominje, da se posle kovanica i rafinacije krene u proizvodnju nakita od zlata ali po potrebi i od srebra.

– Jedan od pogona „Majdanpeka” je i takozvano „veliko srebro” koje je proizvodilo pehare, srebrne poslužavnike, program za crkvu, sve te kitnjaste stvari kojih se s nostalgijom sećamo. Imamo pogon i u Donjem Milanovcu gde ćemo se baviti izradom kovanica, s tim što i dalje zadržavamo metalnu galanteriju. Masovni povratak radnika u „Majdanpek” gde je u pojedinim trenucima pre stečaja radilo i do 2.000 radnika, prvenstveno će zavisiti od brzine kojom sa NBS obnovimo ugovor o poslovnoj saradnji. Za šta iskreno očekujemo pomoć države. Pogoni su u odličnom stanju, tako da odmah po sklapanju ugovora možemo da krenemo sa proizvodnjom – navodi naš sagovornik.

Što se tiče rudnika zlata preuzeli su ga nedavno Kinezi. Popović smatra da će se tradicionalne veze i pored toga sa rudnikom nastaviti. Oni kopaju rudu u kojoj ima zavidni procenat zlata. I taj rudnik je bio osnovna sirovina. Očekuje da će sa Kinezima da napravi iste odnose i relacije koje smo imali i dok je to bila jedna firma. Inače, biznismen Popović je beogradski đak Ekonomskog fakulteta, na kome je i diplomirao.

– Imam iskustva u ovom poslu, a i u svojoj firmi sam na rukovodećim položajima. Ne bojim se posla, ovo je veliki izazov za mene, da vratim „Zlataru Majdanpek” na stare staze uspeha – naglašava Popović.

Zlatara će tradicionalno da nastavi da pravi i zlatni nakit i dukate, jer je to njeno idejno rešenje i sve što se proizvodi zaštićeno je kao intelektualna svojina. Zlatne poluge bile su deo poslovanja sa NBS. Taj rad je u vezi sa pogonom rafinacije. Posao je utoliko atraktivniji ako se zna kakva je situacija na tržištu zlata kada je o ceni reč.

– Ukoliko Kinezi, novi vlasnici rudnika, sebe ne budu videli u poslu sa „Zlatarom Majdanpek”, mi već imamo ponude drugih rudnika koji takođe kopaju zlato, da sa njima uđemo u strateško partnerstvo i radimo. Ali, najprirodnije bi bilo da nam to budu kineski partneri jer smo prve komšije i do juče smo bili ista firma. Nema troškova transporta, a zajedno se možemo dogovoriti i da nastupamo na tržištu Kine. Ovakva saradnja bila bi afirmativna za obe strane jer je „Zlatara Majdanpek” najveći gigant i brend u istočnoj Srbiji – kaže naš sagovornik.

Dodaje da bi se u celoj Srbiji mogli na prste nabrojati oni koji bi bili pandam zlatare.

Napominje da ga je taj kraj Srbije odlično primio kao novog vlasnika i poslovnog partnera.

– Imamo 1.077 velikih mašina u osam fabrika i možemo da konkurišemo bilo kome na evropskom tržištu. Sada se svi rukovode nekom brzom zaradom, mi nastavljamo gde smo stali – navodi Popović.

Na konstataciju da je u ovom času vrlo skupo pokretati tako ozbiljnu proizvodnju što zbog korone, što zbog skupih energenata, naglašava da je umešnost nekog poslovanja baš u tome da se čovek prilagodi situaciji u kojoj se nađe. – Jer, za dobru ideju je uvek vreme i kada je najgore. Bitno je samo da neko stvarno ima dobru zamisao i zna šta hoće. I nećemo čekati da dođe vreme. Došlo je – kaže ovaj biznismen.

Kada je reč o zlatarinim prodavnicama, one su u svim centralnim gradovima Srbije. I to budi nadu da će se i tu ponovo zaposliti radnici kao i u proizvodnji…

– Biće mi potrebno od godinu do tri da vratim zlatari pun sjaj u pogonu kao u najboljim vremenima. Ne sme se zaboraviti da je „Zlatara Majdanpek” bila generalni sponzor Olimpijskih igara u Sarajevu. To je kao kada bi danas u Japanu to bio „Soni”. Zlatara će biti opet najveća i najbolja – zaključuje Popović.