POLA VEKA HE ĐERDAP – „TAJ PODUHVAT SPOJIO JE SRCEM I UMOM NARODE RUMUNIJE I JUGOSLAVIJE“

0
43
Josip Broz Tito, obilazak HE Đerdap I tokom puštanja u rad 1972. godine - Izvor: Wikipedia
ČITAJ MI!

Kladovo, 9. maj, F.B. – U prisustvu dva predsednika, Tita i Čaušeskua, 16. maja 1972. godine, na nezaboravnoj svečanosti na sredokraći spajanja dve obale “plave reke”, otkrivena je spomen ploča u znak sećanja na ogroman, do tada nezamisliv graditeljski poduhvat: moćni Dunav je, po drugi put u istoriji, pregrađen. Odzvanjale su reči zvaničnika: “Ove dve zemlje, Rumunija i Jugoslavija, spojene su sada srcem i umom naših naroda”. Pre tog istorijskog datuma, Tito i tadašnji rumunski predsednik, Georgiju Dež, 7. septembra 1964., označili su početak gradnje prve đerdapske hidrocentrale.

HE Đerdap 1 – Foto: Borske Narodne

U temelje buduće brane, 15. maja 1966., ugrađen je prvi beton. Prvi brodovi prošli su kroz rumunsku prevodnicu, prva struja potekla je juna 1970. godine. Dve godine kasnije proradilo je svih 12 agregata.

Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. – bila je to veličanstvena svetkovina graditelja dve susedne, oduvek prijateljske, bratske države. Punjenje đerdapskog jezera dogodilo se jula 1970. kada je u pogon pušten i prvi agregat.

Đerdap 1” u brojkama: utrošeno je 3,2 miliona kubika betona, ugrađeno je 167.000 tona armature i čelične konstrukcije, montirano je 69.000 tona razne opreme, iskopano je 7,2 miliona tona kubika stena, najveća dnevna proizvodnja struje (27. decembar 1982.) iznosila je 26.120 megavat časova.

Brodska prevodnica na hidroelektrani Đerdap 1 -Foto: Borske Narodne

A da bi se podigao đerdapski kolos bilo je potrebno srušiti više od 2000 objekata, pet crkava, iseljeno je na hiljade žitelja duž naše obale, premeštena su četiri groblja… Do tačnih podataka koliko je stajala gradnja „Đerdapa 1“ teško je doći, ali nam je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije, rođen u selu Štrbac, podno Stare planine, u višečasovnom snimljenom razgovoru, Viobran Stanojević rekao „da je RTB Bor podizao velike kredite za gradnju prve dunavske elektrane„. U arhivama i novinskim napisima moguće je pronaći da je Basen Bor plaćao i većinu, ako ne i celu, gradnju dalekovoda preko Crnog vrha do Kostolca.

Arhivska građa o izgradnji HE “Đerdap 1”, preseljenju naselja, životu naroda i graditelja svih tih godina, čuva se u kladovskoj Narodnoj biblioteci “Centar za kulturu”. Direktorka ove nadaleko znane ustanove, Žaklina Nikolić, i danas sakuplja građu o “Đerdapu 1” .

Zanimljivo je da je borski “Bakar film” snimao ceo tok gradnje “Đerdapa 1”, preseljenje naselja i gradnju jezera i da je kompletan materijal i danas u arhivi TV Bor.

U nedeljenom broju “Politike”, u dodatku Magazin, Miroslav Stefanović je objavio članak o istoriajtu i gradnji najveće dunavske hidrocentrale.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име