PočetnaVestiEkonomija/BIZPROSEČAN SRBIN I DALJE RADI NAJVIŠE U EVROPI

PROSEČAN SRBIN I DALJE RADI NAJVIŠE U EVROPI

Prema najnovijim podacima Eurostata, prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godine je tokom protekle godine na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U poređenju sa ovim prosekom, srpski radnici su radili znatno više, sa čak 41,7 sati nedeljno, što je za 15 odsto više od proseka EU.

Međutim, Eurostat napominje da podaci za Srbiju dolaze sa upozorenjem o „prekidu u vremenskoj seriji“, što znači da prikupljeni podaci za tu godinu možda nisu potpuno uporedivi sa prethodnim rezultatima.

Varijacije u dužini radne nedelje širom EU

Kada se posmatraju zemlje Evropske unije, najduže radne nedelje su zabeležene u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5 sati), Poljskoj (39,3 sati) i Bugarskoj (39 sati). Ove zemlje su na vrhu liste po broju stvarnih radnih sati provedenih na poslu.

S druge strane, najkraću prosečnu radnu nedelju imala je Holandija sa 32,2 sata. Odmah za njom slede Austrija sa 33,6 sati i Nemačka sa 34 sata nedeljno. Ove zemlje prednjače u kraćim radnim nedeljama, što može ukazivati na različite radne prakse i uslove rada u poređenju sa južnim i istočnim delovima Evrope.

Radne nedelje po sektorima

Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u Evropskoj uniji 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 41,5 stvarnih radnih sati nedeljno. Slede vađenje ruda i kamena sa 39,1 satom i građevinarstvo sa 38,9 sati nedeljno. Ove industrije zahtevaju duže radne sate, često zbog prirode posla i sezonskih varijacija.

Nasuprot tome, najkraće radne nedelje su zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanju (31,9 sati) i umetnosti, zabavi i rekreaciji (33 sata). Ovi sektori tradicionalno imaju kraće radne sate, često zbog organizacionih struktura i specifičnosti poslova.

Šta su „stvarni radni sati“?

Pojam „stvarni radni sati“ odnosi se na broj sati stvarno provedenih na glavnom poslu tokom jedne sedmice. Ovo uključuje sve aktivnosti vezane za rad, uključujući i neplaćeni prekovremeni rad. Važno je napomenuti da odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika ili vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla ne ulaze u obračun stvarnih radnih sati, te se računaju kao nula radnih sati.

Ovi podaci pružaju uvid u radne navike i prakse širom Evrope, otkrivajući značajne razlike između zemalja i sektora. Uspostavljanje balansa između radnog vremena i kvaliteta života ostaje izazov za mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, gde radnici provode znatno više vremena na poslu u odnosu na evropski prosek.

RELATED ARTICLES
Continue to the category

ODGOVORI

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde