Bor, 15. oktobar – Na jučerašnjoj sednici gardske skupštine Bora – ništa novo, gotovo sve po starom. Odbornici opozicije su se stalno, po svakoj tački dnevnog reda, javljali za reč, ovi drugi su mudro ćutali, i tako satima. Bilo je i uvreda. Neki su se žalili na hladnu salu bioskopa i neodgovarajuće uslove za rad , drugi, opet, ladno su glasali „kako je i predloženo“, izglasan je svaki predlog i to bez i jedne primedbe. Opozicija je ukazala na nemali broj nezakonitih radnji, ali ni to nije razbudilo poziciju. Bilo je i bisera, svakojakih pitanja, diskusija, repriciranja.
Dragan Žikić: – Toplana je samo prve dve godine od osnivanja radila pozitivno. Nisam ni ja za tolike subvencije. Rešenje je nova toplana.
Aleksandar Milikić: – Ovo je istorijski dan. Danas je Srbija dobila još jedan zvanični jezik, to je vlaški jezik. To je upravo saopšteno na sadnici Vlaškog nacionalnog saveta, ovde, u Boru…Ne treba da menjate teze, dobićemo preko puta Doma zdravlja novu bolnicu, crkvu i obdanište…
Dragan Marković: – Kad opozicija izađe iz teme, predsedavajući Žikić opominje, kad Milikić priča i o nekakvom svetskom ratu – ćuti. Drugo, zar je moguće da vi iz vlasti 14. oktobra ne znate kad će biti grejanje u Boru? Znate li bar šta je sa aerodromom? Šta je sa „Kapijom Bora“?
Dalibor Jović: – Ovde smo u bioskopu kao da smo u „Zvezdama Granda“, samo fali Saša Popović… Govorite o kapitalnim investicijama, a šta je sa Savačom?
Irena Živković: – Gradnja akva – parka nije prioritet, prioritet je nova bolnica i ljudi koji će tamo da rade… U „Srbjašumama“ su izjavili da im je drvna masa na ivici izdržlivosti. Mnogi gradovi su odustali od javno – privatnog partnrestva, kako je recimo Zaječar prošao…
Svetlana Anđelković: – Od 2020. godine odbornici zasedaju u bioskopu. Gde da stavim lap top, ovo je ponižavajuće, još samo da nam date semenke da grickamo…
Pljuštalo je još vazda pitanja. Na primer: zašto pravobranilac ne zastupa javne ustanove što mu je zakonska dužnost nego pare zgrće advokat, zašto se po treći put imenuje v.d. direktor Turističke organizacije, zašto nas je gradonačelnik ubeđivao da je ustupanje aerodroma Republici naša perspketiva, a sad aerodrom ulazi u proces eksproprijacije, kako to da su obaveze privatnog partnera u gradnji toplane i isporuci energije u 16, a druga strana u 28 tačaka, ko je dozvolio asfaltiranje neposotjećeg puta u Gornjanu, zar je moguće da Akva park bude važniji od nove bolnice (biće pre izgrađen), zašto je turizam u Boru u katastrofi, ruše se pojedini objekti a ni neki novi nisu u fankciji, otkud to da gradonačelnik viče, preti i vređa… I tako redom, itd. Po uobičajenoj praksi. Najzad: da li nešto temeljno i brzo treba menjati u radu Skupštine? Bar da se premesti tamo gde joj je i mesto, a ne da se prisutni preskaču i jurcaju po bioskopu i okolnim zgradama i obimne materijale drže na podu.