Dok se u Zaječaru, podno zelene Kraljevice, završava velelepni stadion po evropskim standardima, i dok će zonaški Timok tamo sakupljati bodove, mnogi klubovi u manjim mestima u Srbiji – i istog ranga – odigraveće utakmice i trenirati – na poljančetu.
Na našoj fotografiji, u Trgovištu kod Knjaževca, lokalni klub, član zone Istok, igra na terenu koji i nije tako loš, ali gledaoci nemaju ni jedno jedino mesto. Mogu iza gola da sednu na mokru ili suvu zemlju i da navijaju do mile volje. Što im je neugodno, ili, ne daj Bože, da se razbole, koga to briga. Oni, doduše, i ne mogu da očekuju stadione ravne ili približne gradskim, ali bio bi red bar da imaju i najmanju, pa makar i čisto betonsku tribinu. Za ono 100, 200 najvernijih ljubitelja fudbala. Uostalom, nema ih više ni u nekim varoškim i gradskim sredinama. Jer, ni fudbal nije što je nekad bio, mada je i dalje, i kod nas, „najvažnija sporedna stvar na svetu“.