U parku Raketa u Boru održana je tribina u okviru aktivnosti Studentske liste, posvećena radničkim pravima i položaju zaposlenih u Srbiji. Na skupu su govorili sociolozi i stručnjaci za radno pravo, koji su ukazali na probleme sa kojima se radnici suočavaju, od nesigurnosti zaposlenja i otkaza do dugotrajnih sudskih postupaka i odnosa države prema stranim investitorima.
Bogoljub Homšek, docent sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, govorio je o modelu ekonomskog razvoja koji se, prema njegovim rečima, zasniva na jeftinoj radnoj snazi i subvencionisanju stranih investitora.
Homšek je ocenio da se takva politika u Srbiji sprovodi decenijama, dok je dolazak Srpske napredne stranke na vlast, kako je naveo, predstavljao nastavak i intenziviranje postojećeg pristupa. Prema njegovim rečima, umesto ulaganja u domaću proizvodnju i razvoj tehnologija, Srbija se previše oslanja na privlačenje stranih kompanija kojima nudi subvencije, zemljište i druge pogodnosti.
On je ukazao da značajan deo tih investicija nije usmeren na razvoj visokih tehnologija i prenos znanja, već na proizvodnju polugotovih proizvoda i poslove koji donose korist investitorima, bez dugoročnog jačanja domaće privrede. Poseban problem, kako je istakao, nastaje kada kompanije napuste Srbiju nakon isteka ugovorenih pogodnosti, dok radnici ostaju bez posla, a posledice takvih odluka padaju na lokalne zajednice.
Govoreći o posledicama ovakvog modela, Homšek je upozorio na sve veću zavisnost domaće privrede od uvoza, slabljenje proizvodnih kapaciteta i zanemarivanje javnih usluga. Prema njegovoj oceni, dugoročno zapostavljanje obrazovanja, zdravstva i mogućnosti radničkog organizovanja dodatno pogoršava položaj zaposlenih.
O problemu nezakonitih otkaza i sporoj zaštiti radničkih prava govorio je Jugoslav Ristić. On je ukazao da radnici, čak i kada imaju zakonsku osnovu da ostvare svoja prava, često godinama čekaju na sudski epilog, dok se prvo ročište u pojedinim slučajevima zakazuje tek nakon dužeg vremena.
Ristić je najavio da bi se Studentska lista zalagala za unapređenje procedura prilikom otkazivanja ugovora o radu, kako bi zaposleni imali veću pravnu sigurnost i efikasniju zaštitu od nezakonitog otpuštanja. Među predlozima koje je izneo nalaze se jačanje ovlašćenja inspekcije rada, uključujući mogućnost vraćanja radnika na posao, kao i formiranje posebnih radnih sudova radi bržeg rešavanja radnih sporova.
O položaju zaposlenih u stranim kompanijama i konkretnim slučajevima kršenja radničkih prava govorila je i dr Neda Kokora, kandidatkinja na Studentskoj listi. Ona je navela primere kompanija koje su, prema njenim rečima, koristile državne subvencije, a potom donosile odluke na štetu zaposlenih.
Kokora se osvrnula na slučaj kompanije Drekslmajer, navodeći da su radnici koji su organizovali štrajk 2019. godine dobili otkaze, uprkos obećanjima o povećanju zarada. Govorila je i o uslovima rada u italijanskoj kompaniji Pompea u Zrenjaninu, iznoseći tvrdnje o pritiscima na zaposlene, spornim ugovorima i odnosu prema radnicima koji ne uspevaju da ispune propisane norme.
Zajednička tema izlaganja bila je potreba za efikasnijom zaštitom zaposlenih, sigurnijim radnim mestima i većom odgovornošću poslodavaca i institucija. Učesnici tribine ocenili su da radnička prava ne bi smela da ostanu samo na papiru, već da zaposleni moraju imati mogućnost da ih ostvare u razumnom roku i bez straha od posledica.
Tribina Studentske liste u Boru održana u mrklom mraku
Tribina Studentske liste u parku Raketa održana je u gotovo potpunom mraku, što je otežalo praćenje skupa, ali i rad medijskih ekipa kojima je fotografisanje i snimanje bilo znatno otežano.
Dok su učesnici govorili o radničkim pravima i odgovornosti institucija, nametnulo se pitanje zašto nisu obezbeđeni ni osnovni uslovi za održavanje tribine.
Razlozi nedostatka osvetljenja nisu poznati, ali se stiče utisak da su gradske vlasti procenile da Studentskoj listi svetlo nije ni potrebno. Da li je reč o slučajnosti ili odnosu prema političkim neistomišljenicima?
