Bor, 29. septembar – Jedanaest godina Bor vodi jedna te ista ekipa (sa ponekim izmenama) koja je stalno obećavala bolje funkcionisanje javnih preduzeća i pozitivno poslovanje. Ispostavilo se da je sve to bila prazna, neistinita priča. Primer Toplane pokazuje kako se političkim kombinacijama, svesno ili ne, sistematski uništava jedno preduzeće pred očima svih. Sve greške unutar kolektiva, samostalne ili u dogovoru sa lokalnom vlašću, aminovali su odbornici na skupštinskim zasedanjima na predlog Gradskog veća grada Bora. Ovo je rečeno na današnjoj konferenciji Narodne stranke u Boru, kojom je predsedavao predsednik te stranke i odbornik u Skupštini grada Bora, Dragan Marković.
Gradska vlast, naglašeno je, nije se potresla zbog negativnog poslovanja JKP Toplana, koje je u 2020. iznosilo 228 miliona, dok je u prvih šest meseci 2021. godine taj minus 184 miliona dinara! Ukupan dug JKP Toplana je premašio 2,5 milijardi dinara. Upravo koliko je i opština Bor (veruje se nezakonito!) svojevremeno poklonila RTB- u Bor, odnosno ZiĐinu.
Nego, nabavka uglja po cenama koje su i za 50 odsto veće u odnosu na tržišne (pravi primer za upoređivanje je cena uglja koju plaća firma kompanija Zijin) je dovela do toga da je danas JKP Toplana na kolenima, ili se raspada, kako je izjavio gradonačelnik Bora. I ove godine, po modelu iz prethodnih, izbegnuto je raspisivanje javnog poziva za tender zbog nabavke uglja i pribeglo se tzv. pregovaračkom postupku u skladu sa članom 16. Zakona o javnim nabavkama. To ne bi bio problem kada bi se sve odvijalo javno i u interesu Toplane (nabavka kvalitetnog uglja po razumnim cenama) i potrošača.
Još juna ove godine, između Toplane i firme „UZOR-EKSPORT“, potpisan je ugovor br. 2829 o nabavci 37.200 tona uglja. Ugovorena vrednost je 626.112.000 dinara, što se po ugovoru mora platiti, zamislite, AVANSNO. Kada se tome doda da je godinama unazad bila praksa da se ugovori aneksiraju i kupuju dodatne količine uglja (zbirno i do 50.000 tona) situacija postaje još neshvatljivija i teža.
UZOR-EXPORT, prema raspoloživim podacima iz APR, do početka saradnje sa Toplanom imala je jednog zaposlenog i spadala je, po osnovu podataka iz finansijskih izveštaja APR- a, u mikro obveznike. Od 2018. godine ta firma nabavlja i prodaje ugalj Toplani u Boru. Ugalj koji je ranije nabavljan u rudniku Pernik u Bugarskoj i koji je, po podacima iz samog rudnika, koštao od 38-44 evra po toni, Toplani Bor su prodavali po ceni 100-120 evra/tona bez PDV-a! Zašto se izbegavao ugalj iz drugih rudnika, npr. iz Banovića, koji je, po rečima stručnjaka, kvalitetniji?
Osnovno pitanje je zašto je vlast dozvolila da se ugalj nabavlja po ceni više nego duploj od prodajne cene u rudnicima? Gde ide ta razlika? Čudno je da niko od nadležnih nije reagovao? Od gradonačelnika do inspektora. U čijem je to interesu i ko tu ostvaruje ekstraprofit i dovodi Toplanu u stanje „raspadanja“?
Nadzorni odbor je potpisivao negativno poslovanje, ali je i redovno obaveštavao osnivača. Odbornici vlasti godinama su svojim glasom i ćutanjem odobravali ovakvo nedomaćinsko poslovanje i time obezbeđivali pokriće ovakvom, očiglednom kriminalu.
Da bi se ova katastrofa sakrila vlast je došla na ideju da se postojeća Toplana ugasi i da se, putem javno-privatnog partnerstva, izgradi nova toplana na sečku i komprimovani gas. Gas kao čist energent nije sporan i svi bi za to glasali. Problem predstavlja sečka tj. drvna masa koja jeste obnovljiv izvor energije, ali za to su potrebne godine, pa i decenije.
Da bi Borane ubedio u ispravnost ovog „projekta“ gradonačelnik je na sednici Skupštine grada Bora, u direktnom tv prenosu, izjavio da se Slovenija i Ljubljana greju najviše na sečku. Istina je da se Ljubljana greje najviše na ugalj (sa malo sumpora) koji će biti zamenjen gasom od 2022. godine. Sečka, u proizvodnji toplotne energije kojom se greju građani Ljubljane, učestvuje sa 8 odsto.
Odakle će se nabaviti potrebna količina drvne mase za novu toplanu? Da li sa Malinika koji je već posečen ili Crnog vrha? Možda sa mesta izgradnje vetroparka na Crnom vrhu? Da li će Bor umesto šuma, pored jalovišta i rudnika, biti okružen i – goletima?
Ne postoji primer u Srbiji da se grad veličine Bora greje na sečku. Nigde ovaj energent nije primarni u grejanju gradova. Mnoge opštine su odustale od projekata sa grejanjem na sečku. Čak se i Komisija za javno-privatno partnerstvo Vlade Republike Srbije ogradila se od odgovornosti za procenu isplativosti predloženog modela. Jednostavno, privatni partner je maksimalno zaštićen, kako cenom po kojoj će prodavati toplotnu energiju, tako i količinom… Šta će se desiti ako ne postoji potreba za otkupom utvrđene količine toplotne energije (zbog smanjenja broja korisnika od takvog načina grejanja, i dr.), i kako će se nadomestiti eventualni gubici javnog partnera? Da li povećanjem cene grejanja ili dobro poznatim subvencijama….? Vrednost ovog „projekta“ za period od 30 godina iznosi oko 150 miliona evra.
Poštovani sugrađani, ovo je još jedan u nizu „projekata“ vlasti od kojih svi moraju strepiti. Dugovanja JKP Toplana moraju se preuzeti. Nedomaćinsko vođenje grada i ogromne dugove – nesumnjivo je – aktuelna vlast želi da prebaci na leđa građana – zajključeno je na današnjoj konferenciji za medije i posebnom saopštenjui Narodne stranke Bor.
Gradski odbor Narodne stranke Bor