Zaječar, 22. april – „Fudbalska enciklopedija Zaječara“, autora Vladimira Stankovića i Dragana Ranđelovića Gagija, predstavljena je u sali Pozorišta „Zoran Radmilović“, ispunjenoj gotovo do poslednjeg mesta. Knjiga, koja, prema rečima autora, predstavlja vraćanje duga prema bezbrižnoj mladosti u kojoj su fudbalske utakmice bile jedna od retkih zabava, vratila je večeras i sve prisutne u sada već davno prošlo vreme, kada se na dan utakmica reka navijača slivala ka starom igralištu sa drvenim tribinama, kada na fudbalskim terenima nije bilo incidenata, kada se, valjda, nije ni znalo za huligane.
Na koricama ove knjige kao autori potpisani su Vladimir Stanković i Dragan Ranđelović Gagi, ali knjiga je, kažu oni, kolektivno delo. Ne bi je bilo, ili ne bi bila kao što jeste, da nije bilo pomoći Milana Balte, Bore Dimitrijevića, Bokana Lazića… Ta ekipa, uigrana još od sakupljanja oko 4.000 nadimaka Zaječaraca za Stankovićevu knjigu “Zadnja pošta Timok“ , obavila je veliki istraživački posao jer ličnosti iz ove knjige, sa nekoliko izuzetaka, nema na internetu.
„Nema ni pouzdanih izvora. Trebalo je razgovarati sa suprugama, decom, unucima, savremenicima… Listali smo grobljanske knjige, obilazili spomenike da bismo utvrdili datum rođenja i smrti, proveravali ·koliko je bilo moguće, svaki podatak. U nekoliko slučajeva nismo uspeli da dođemo do željenih podataka ili dovoljno kvalitetne slike, ali verujemo da smo kroz blizu 300 mini portreta generalno obradili lik i delo ljudi koji su od 1919. podizali i zadužili zaječarski fudbal“, navode autori.
U zbirci su zastupljeni mini portreti fudbalera, trenera, funkcionera, sudija, novinara, zdravstvenih radnika, ekonoma, domara, sve do navijača. Svi kojima je fudbal bio strast.
Najveći broj portreta vezan je za FK “Timok“ ali trudili smo se da ne zaboravimo i one koji su igrali u „Železničaru“, “Mladosti“, “Kristalu“ , „Putevima“, „Kablovima“ i ostalim gradskim klubovima“, dodaju autori.
Osim autora na promociji su većeras govorili i Velibor Todorov, nekadašnji igrač Timoka i direktor Istorijskog arhiva „Timočka krajina“, u ime izdavača, Ivan Joković, takođe proslavljeni fudbaler Timoka i dugogodišnji predsednik kluba, i Momčilo Meda Ilić, jedan od aktera mnogih događaja fudbalskog Zaječara, koji je svoju igračku karijeru posle Timoka nastavio u Crvenoj zvezdi, dok je kao trener radio u 17 vodećih jugoslovenskih klubova, ali i u Sudanu.
„Presrećan sam što sam došao da se vidim sa vama posle mnogo decenija“, rekao je Meda Ilić, zatraživši da se upali svetlo u sali kako bi mogao da vidi sve prisutne, što je izazvalo i ogroman aplauz prisutnih.
Prisećajući se svojih igračkih početaka, duge i izuzetno uspešne fudbalske karijere, ali i mnogih uspešnih zaječarskih fudbalera, od Voje Brašanca, kako kaže, najboljeg golgetera svih vremena Srpske lige, do brojnih drugih, podsetio je Zaječarce i na vreme kada je Timok na svom terenu u Zaječaru bio bolji od zagrebačkog Dinama, a na terenu u Beogradu bolji od Partizna.
Autori „Fudbalske enciklopedije Zaječara“ navode i da je Zaječar oduvek bio otvoren za igrače iz drugih gradova, ali dodaju da je “Timok“ najjači bio kad su u njemu igrali Zaječarci, uglavnom srednjoškolci iz gimnazije, ekonomske, tehničke i medicinske škole.
„Godinama smo maštali o Drugoj ligi koju smo i dočekali u sezoni 1980/81. pod vođstvom treneta Zorana Stevanovića – Skure. Posle tri sezone Timok je ispao iz Druge lige i trebalo je da prođe 11 godina da se vrati među drugoligaš“, navode autori.
Timok je zatim postao drugoligaš reorganizacijom lige po Odluci Fudbalskog saveza Jugoslavije. Posle generacija Bubonje, Pogarčića, Potića, Sulejmanija i drugih stasala je generacija takođe uspešnih igrača, koji su napravili vrhunske karijere u zemlji i inostranstvu, poput Bobana Belija Ristića, Gorana Nikolića, Mladena Ilića, Vlade Sandulovića, Slađana Žikića, Šekija Aleksića, Miše Petkovića, Roberta Mitrovića, Vilija Dragnjevića, Ivice Jovanovića, Ivana Dragićevića. Mnogi od njih su po završetku igračke karijere ostvarili zavidne trenerske rezultate.
Treći put Timok je ušao u Drugu ligu u sezoni 2001/02. pod vođstvom trenera Dragana Vukšića, a najveći broj od svoje 104 godine proveo je u raznim varijantama Srpske lige.
„Bili smo ponosni kada su igrači “Timoka“ odlazili u prvoligaške i drugoligaške klubove ili kada je sudija Milivoje Gugulović, naš zemljak, 1973. vodio finale Kupa šampiona Ajaks – Juventus. Radovali smo se prvoligaškim golovima Mileta Jankovića, Predraga Bubanje, Ivice Pogarčića, pratili trenerske uspehe Momčila Mede Ilića, ljutili se na komšije iz Bora kad su nam uzimali najbolje igrače… Pratili smo dobre igre Steve Andrejevića u Nišu, navijali za Bor zbog Branka Prčanka, Đoke Pampura, Rakančeta Vitanovića, radovali se golovima Voje Brašanca ili Dragija Ivkovića, driblinzima Dragoljuba Potića, lucidnim potezima Miodraga Sulejmanija…“, navode autori i dodaju:
„Nedeljom predveče išli smo u poštu da saznamo rezultat „Timoka“ na go– stovanju, a sutradan u „Sportu“ čitali izveštaje… List “Timok“ je na poslednjoj strani petkom donosio izveštaje sa prethodne utakmice i najavljivao narednu. Prvoligaški fudbal “gledali“ smo na radiju dok početkom 60–tih godina nije stigla televizija. Naši lokalni idoli bili su Mika Čenč, Meda Ilić, Zoran Skura Stevanović, Sulja Živić, Kole Ganjevac, Manja Canović, Žakovci, Peka „Car“, Lupe Mitić… Divili smo se odbranama Buzana Predića, Mošurake Uroševića i “Prčanka“ Pavlovića… golovima Mileta Jankovića, Mileta Božića ili Predraga Bubanje…“Timok“ je imao i jak drugi tim u kome su stasavali prvotimci a na poljanama Kraljevice, pored pruge, igrale su se ozbiljne utakmice na kojima su ljudi oko kluba lako uočavali talentovane igrače“.
Kako ističu i sami autori, u zbirci je najviše portreta ljudi koji su na neki način bili vezani za FK „Timok“ ali ovo izdanje nije o igračima kluba po kome se prepoznaje fudbalski Zaječar. Grad je imao, i ima, više klubova. U periodu između dva rata uz „Timok“ su postojali Jedinstvo, Železničar i Pobeda, zatim Hajduk i Mladi radnik. Postojala je i „Jugoslavija“ koja se fuzionisala sa „Obilićem“, a novi klub dobio je ime „Jedinstvo“. Tokom Drugog svetskog rata, 1943, osnovan je i đački klub „Obilić“. Posle oslobođenja Zaječar je uz „Timok“ imao „Železničar“ i „Mladost“, kasnije „Kristal“, sve do „Puteva“ i „Kablova“.
Promociju je u ime izdavača uspešno vodio Nikola Milutinović, istoričar, a osim u pričama o fudbalskim legendama, publika u Zaječaru večeras je imala priliku da uživa i u divnom muzičkom intermecu, nekoliko lepih kompozicija u izvođenju Maše Ursulović, učenice petog razreda OMŠ „Stevan Mokranjac“ u Zaječaru – odsek gitara.
Veče puno emocija u zaječarskom pozorištu završeno je potpisivanjem primeraka knjiga od strane autora, a ko želi da u svojoj kolekciji ima „Fudbalsku enciklopediju Zaječara“, kažu izdavači, može je potražiti narednih dana u Istorijskom arhivu.
Izvor: RADIO MAGNUM