Beograd, 24. novembar – Delegacija nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) posetila je savetodavni centar DIMAK koji se bavi pružanjem širokog spektra usluga povratnicima iz Nemačke i trećih zemalja, kao i lokalnom stanovništvu, za poboljšanje socio-ekonomskih perspektiva u društvu. Neke od ključnih mera podrške odnose se na pribavljanje ličnih dokumenata i ostvarivanje prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, nastavak školovanja dece, podizanje kvalifikacija za preko 30 različitih deficitarnih zanimanja u cilju održive zapošljivosti, podršku malim i srednjim preduzetnicima, kao i psihološku podršku.
„Partnerstvo između Srbije i Nemačke je veoma snažno. Naše zemlje ne povezuju samo jake ekonomske i političke veze. Nas takođe povezuju ljudi. Ljudi koji migriraju u Nemačku i vraćaju se. Često se nalaze u ranjivim situacijama. Društvena i ekonomska reintegracija predstavlja veliki izazov. Iz tog razloga, u okviru saradnje sa partnerima iz Srbije, posebnu pažnju usmeravamo na njihove potrebe. Veoma smo zahvalni što ove napore podržavaju i privatni sektor i veoma aktivno civilno društvo u Srbiji“, rekao je G. Martin Maute-Keter, šef delegacije BMZ-a.
Program nemačkog ministarstva BMZ „Povratak u nove šanse“ već dugi niz godina podržava Srbiju u kreiranju šansi na licu mesta za stanovništvo u riziku od siromaštva i, samim tim, iregularnih migracija, kroz različite projekte koje sprovodi GIZ, ali i veliki broj organizacija civilnog društva, nevladinih organizacija, kao i partnera u privatnom sektoru, među kojima su najznačajniji oni u sektoru transporta, gastronomije, nege starijih lica, računovodstva, sezonskih poslova.
Podsećamo, uprkos ograničenjima epidemiološke situacije, DIMAK centar je bez većih prepreka prilagodio svoj način rada sa direktnih konsultacija na onlajn/telefon. Usluga nikada nije prestala čak ni tokom zaključavanja 2020. Prelaskom na daljinski rad, podrška u digitalizaciji usluga partnera Programa dodatno je dobila na značaju – prvi korak napred bio je Virtuelni sajam zapošljavanja koji je u maju ove godine organizovala Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) uz podršku BMZ-ovog programa „Migracije za razvoj“, u okviru kog posluje DIMAK. Zatim su usledile različite onlajn obuke koje je organizovala NSZ uz podršku DIMAK-a, kao što su kursevi knjigovodstva. U daljim planovima je i nastavak podrške u organizovanju sajmova zapošljavanja u virtuelnom okruženju.
NSZ već ima 7 uspostavljenih migracionih servisnih centara (MSC), dok se, u skladu sa Strategijom o ekonomskim migracijama Republike Srbije i nedavno usvojenim Akcionim planom, očekuje osnivanje novih MSC. U saradnji sa DIMAK-om, u cilju poboljšanja vidljivosti MSC-ova i njihovom prepoznavanju kao mestima za pouzdane i relevantne informacije o rizicima iregularnih migracija, kao i o informacijama i preduslovima za regularnu migraciju, u okviru MSC-ova će biti uspostavljeni DIMAK „hotspotovi“.
„MSC bi stoga imali ulogu „centralnog čvorišta“ za zainteresovane aktere da dobiju sveobuhvatne informacije relevantne za migraciju, ali i mogućnosti obrazovanja i karijere kako u zemlji tako i u inostranstvu. U narednom periodu će se DIMAK baviti i pitanjima kao što je podizanje svesti u vezi sa sprečavanjem sekundarne migracije, kao i sprečavanjem trgovine ljudima, posredstvom „hotspotova“ uz učešće lokalnih poverenika. U skladu sa Strategijom o ekonomskim migracijama, MSC trenutno rade na tome da postanu deo EURES mreže. Kroz DIMAK centar će programi „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ nastaviti da pružaju podršku MSC-ovima i u direktnom usavršavanju zaposlenih. U pitanju su napredni kursevi jezika – engleski je radni jezik EURES mreže, zatim IT obuke i jačanje mekih veština zaposlenih. DIMAK, koji je u direktnoj komunikaciji sa povratnicima i blisko upoznat sa njihovim potrebama prepoznao je i neophodnost dodatne podrške Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS), posebno kada je u pitanju trajno stambeno zbrinjavanje. Pokrenuta je kupovina 15 seoskih domaćinstava, a ubrzaće se i sa drugim vidovima pomoći u rešavanju stambenih problema, kao što su podrška u obezbeđivanju sredstava za socijalno stanovanje, građevinski materijal, legalizacija objekata i dr. U planu je i podrška za hitni i privremeni smeštaj za povratnike, kao i primarni prijem koji je u nadležnosti KIRS-a“, objasnila je Marija Bogdanović, vođa globalnih programa „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ i vođa DIMAK centra u Srbiji.
Snežana Nekvasil, načelnica odeljenja za pravno-normativne poslove u Sektoru za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i pravne poslove NSZ-a je istakla uspešnu i sveobuhvatnu saradnju NSZ/MSC sa centrom DIMAK u oblasti legalnih migracija, ali i potrebu da se NSZ aktivno uključi u povratak i reintegraciju. Istakla je i važnost formiranja „hotspotova“ DIMAK-a u 7 gradova gde su pozicionirani i MSC kao veliku pomoć u prepoznavanju i privlačenju povratnika na mere i usluge NSZ. Pozdravila je osnazivanje kapaciteta zaposlenih u MSC-ovima sa ciljem pristupanja mreži EURES.
„U okviru mandata KIRS-a je da obezbedi uslove za uspešnu i održivu reintegraciju. U tom cilju obezbeđujemo prihvat i privremeni smeštaj, registraciju kao i mere podrške u oblasti stanovanja i ekonomskog osnaživanja povratnika u saradnji sa lokalnim samoupravama, ali i čitav niz drugih usluga. Potrebno je raditi na podizanju kvaliteta i dostupnosti ovih usluga kao i kapaciteta lokalnih poverenika koji sprovode te mere. Saradnja sa DIMAK-om je veoma važna, i posebno bih istakla pomoć oko izrade softvera za registraciju povratnika, izradu informatora za povratnike, higijenske pakete u okviru mera za suzbijanje pandemije Kovid-19, ali i istraživanje i analizu potreba povratnika kao i pomoć oko razvijanja lokalnih akcionih planova za upravljanje migracijama“, rekla je Sandra Ilić, projektna koordinatorka u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
U saradnji sa domaćim konsultantima programi „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ sprovode sveobuhvatno istraživanje tržišta rada ne bi li se utvrdile potrebe poslodavaca u pogledu ljudskih resursa, ublažio nesklad između potreba poslodavaca i raspoloživih profila i kompetencija i ponude radne snage, posebno kada su u pitanju povratnici i lokalno ugroženo stanovništvo. Dodatno se definišu potencijalni poslodavci za pomenute ciljne grupe i osmišljava razvoj potražnje na tržištu rada i procenjuju potrebe poslodavaca za naredne tri godine od trenutka istraživanja.