Bor, 6. oktobar – Kad se pođe na Stol prvo se svrati u kafanče u centru Krivelja na kaficu. Tako je nekad bilo, danas je “tog luksuza” sve manje. Malo kome se u tom, nakada opštinskom mestu, gde se od očiju ne odvajaju obnovljena crkva i spomenici iz oslobodilačkih ratova, pije i sedi u društvu meštana smrknutih, posivelih lica. Ako se malo šire pogleda, vide se obrisi rudničkih kopova stiglih do pred kuće, vidi se sila koja nadire na crkvu, na spomenike, na umuklo, preplašeno selo. Ko još na putu za Stol ili Gornjane da svraća u Krivelj na kafu i rakijicu ko nekad, ko je taj što ima snage i duše da posmatra ta iznurana i umorna lica? Nije lako u Krivelju ni kafu popiti!
Pročitah jutros na nekom od mali milion portala tekst doktora Gorana Žujovića s neuobičajenim naslovom i njegov prošlonedeljni susret sa ljudima iz Krivelja, njegovo nepoimanje zašto niko od pozvanih zvaničnika iz Bora i države nije došao na zbor građana. Znaju, valjda, šta su obećavali i odlagali, mada i sama pomisao na iseljavanje više stotina domaćinstava sa vekovnih ognjišta ne bi trebalo da bude ni malo prijatna. Možda je, napomenu Žujović, ministrka rudarstva Zorana Mihajlović najhrabrija i pristojnija – poslala im je čestitku sa porukama baš za taj dan, 3. oktobar, Dan oslobođenja grada Bora u Drugom svetskom ratu. Stotine Kriveljana i njihovih suseda iz obližnjeg Gornjana dalo je živote za slobodu i u tom, i u Velikom, Prvom svetskom ratu.
Ona je poručila da će se iseljavanje sela dogoditi u saradnji sa stranim partnerom, kineskom kompanijom ZiĐin. Pisac se hvata za glavu, pa kaže: – Kako to, draga ministarko, kad naš zakon propisuje da stranac može da otkupi zemlju jedino ako je tri godine obrađivao iste parcele, a ZiĐin apsolutno nije poljoprivredna frima. Pa nastavlja: “Koja je korist od 3,8 rudne rente, te kako to da se naša zemlja, to jest ruda, preko Luke Bar, transportuje u Kinu i tamo ispira zlato kad je to suprotno našem zakonu. Naveo je i kojem zakonu. Da li smemo da se bavimo eksproprijacijom zemljišta u ime strane države? Zašto se Kriveljani iseljavaju kao neko indijansko pleme, misli li neko o kvalitetu života tih ljudi? Znamo li da će još neka sela u okolini Bora doživeti sudbinu Krivelja? Najzad, i najvažnije: zašto lokalnoj zajednici od rudarskog posla sa strancima pripadaju samo mrvice?
Druga priča je najuže vezana za ekologiju i izlaganje prof. dr Snežane Šerbule sa borskog Tehničkog fakulteta na jednoj beogradskoj TV, gde ona, suočena sa istinom da joj i deca žive u Boru, saopštava da “uskoro nećemo moći da dišemo”. Spomenućemo samo neka njena zapažanja.
“Arsen je najveći otrov, otrov za miševe… Ceo grad je pod trovanjem, stalno. Svega ima u tom sistemu, tu su olovo, nikl, sve su to kancarogene materije. U Boru se topi sulfidna, otrovna ruda. Postojeća tehnologija ne može da odstrani te, najmanje čestice. A u njima je najviše arsena, pa olova… Životni vek u Boru je deset godina kraći… Ukoliko se sagradi najavljena ogromna topionica na istom mestu gde je i sadašnja, ode i grad, ceo grad će se iseliti…” I da se više ne dotičemo tih sumornih, naučno dokazanih istina. Šta je suština svega izrečenog?
Neće samo Krivelj otići negde na ledinu, tamo gde njegovi žitelji nisu ni sanjali; preseljenje, izgledi su, čeka ista ili slična sudbina još neka sela i grad Bor. Da li je to dogledno vreme ili nešto kasnije, nije toliko ni bitno – neprikosnoveno je da nam se ne piše dobro. Selidba je već počela. A oni što propagiraju “ekonomski bum” i gaze sopstvene zakone (primera je još koliko), mogli bi da pripaze i na ove detalje koje je zdravom razumu nemoguće opovrgnuti. I nemojte, tako vam i ono malo preostale časti i obraza, sve ovo prebacivati na nečiju politiku. Prisetite se kako ste ( gotovo ista ekipa sadašnjih političkih moćnika), pokušali da ubeđujete narod u neiskorišćeno bogatstvo nekadašnjeg rudnika zlata “Čoka Marin” kod Majdanpeka, ali jedina prepreka bila je otrovna sulfidna ruda. Onda ste se setili, pred nekakve izbore, da najglasnije saopštite kako će se sulfidno blago prerađivati čak u – Kazahstanu. Nije li možda Bor taj Kazahstan?!