Srbija, 15. maj – Roditeljski sastanci, nastavnička veća, zasedanja đačkih parlamenata – vanredni i urgentni – održani su i još se održavaju u školama širom Srbije posle masovnog ubistva u vračarskoj osmoletki „Vladislav Ribnikar”. Najpre preplavljeni strahom i tugom, talasima emocija i saosećanja, školski kolektivi trgnuti iz uobičajene svakodnevice dramatičnim zlom koje je potreslo sve prave spiskove nužnih promena za oporavak obrazovnog sistema.
Listu prioriteta koja je za samo dan od objavljivanja u „onlajn zbornicama” naišla na veliku podršku u prosvetnim krugovima napravio je kolektiv beogradske Osnovne škole „Skadarlija”, potvrdila je za „Politiku” Mirjana Sloboda, direktorka ove škole. Ideje su i zvanično poslali Ministarstvu prosvete, a pozivaju i druge škole da učine isto. Nastavnici „Skadarlije” napominju: „Nije prvi put da škole šalju predloge rešenja, ali će nas sada možda neko čuti. Ovo društvo više ne sme da ćuti. Roditelji i nastavnici moraju ovome zajedno da stanu na put. Svi smo odgovorni.”
Prvi njihov zahtev jeste da se rastreti školski program.
„U poslednjih 20 godina nijedna reforma obrazovanja nije počela od suštine – sadržaja i programa. Nikada nije došlo do rasterećenja. Svaka nova reforma je preuzimala staro i dodavala novo. Tako smo danas u situaciji preopterećenosti, stresa i nezadovoljstva i učenika i nastavnika koji nemaju dovoljno prostora da se bave vaspitanjem i kreiranjem kritičke misli kod dece. Zbog toga škola, koja treba da bude obrazovno-vaspitna ustanova, formalno više nema vaspitnu ulogu”, ističu prosvetni radnici.
Objašnjavaju da dok se galopira kroz gradivo, pod pritiskom da se nastavni plan i program sprovede kako je propisano i da se učenici ocene određenim brojem ocena u toku polugodišta, nastavnik nema vremena da organizuje čas u kojem će deca aktivno učestvovati. Upravo aktivno učestvovanje, kako ukazuju, daje priliku svoj deci, bez obzira na uspeh, da polemišu, razgovaraju, razmenjuju misli, da čuju jedni druge, da se osete uvaženim i priznatim. Na taj način se bolje upoznaju i razvijaju empatiju koja je od ključnog značaja u vremenu u kojem živimo. To takođe otvara mogućnost nastavka komunikacije posle časova među decom, budi radoznalost i potencijalno smanjuje izolovanost, ističu nastavnici.
Kolektiv „Skadarlije” smatra i traži da doslovno svaka škola mora imati i psihologa i pedagoga i defektologa. Kao treći u nizu zahteva navode da spoljna mreža saradnika škole mora biti povezana i efikasna. Objašnjavaju da treba oformiti timove na nivou opštine (opštinski stručni tim – psiholog, psihijatar, pedagog defektolog, socijalni radnik, pedijatar i policajac) za procenu vrste pomoći koja je potrebna detetu ukoliko škola nema jasnu sliku. Kada nastavnik, razredni starešina i psihološko-pedagoška služba ukažu na problem roditelju i preporuče meru, roditelj treba da bude obavezan da preporuku prihvati i u skladu s njom i postupi. Ukoliko se roditelji ne jave relevantnim instancama po preporuci škole, „slede mere novčanog kažnjavanja roditelja i upućivanja socijalnoj službi regulisane zakonom”.
„Opštinski stručni tim ili stručna služba u koju je dete upućeno dužni su da dostave školi izveštaj o preduzetim merama i preporukama za dalji rad sa detetom i porodicom kako bi se formirala evidencija o problemima učenika koji bi se pratili do razrešenja (ko je pružao pomoć, vrste mera, preporuke…). Na predlog škole, opštinski stručni tim propisuje i upućuje porodicu u škole roditeljstva ili neke primerene programe koji bi osnažili roditelje i pomogli im da se izbore sa roditeljskim izazovima. Ova mera mora biti obavezujuća. Sličan oblik organizacije zaštite i obaveznost mera se obezbediti i za predškolske ustanove”, predlažu iz OŠ „Skadarlija”.
Nastavnici smatraju da svim školama u Srbiji treba dostaviti konkretne materijale i precizirati koje radionice treba da realizuju na temu prevencije vršnjačkog nasilja i razvoja empatije, po uzrasnim kategorijama. Naročito napominju da najkasnije dve sedmice pre početka naredne školske godine treba pripremiti i svim školama dostaviti program za borbu protiv vršnjačkog nasilja i razvoja empatije u školama.
Ništa manje važnim smatraju i materijalni status prosvetnih radnika.
„Povišica plata u obrazovanju nije dokaz pohlepe nastavnika već je jedan prevashodno simboličan gest. Društvo u kojem prosveta ima manja primanja od državnog proseka jasno pokazuje koliko ceni i vrednuje obrazovanje”, stav je iskazan u dopisu koji su prosledili resornom ministarstvu.
Takođe, traže da se preispita strategija obrazovanja nastavnog kadra, da se utvrde razlozi nezainteresovanosti mladih za rad u prosveti i hitno osmisle i predlože rešenja ovog veoma važnog pitanja. Predlažu i da se na nastavničkim fakultetima poveća broj predmeta i tečajeva koji će budućim profesorima dati neophodna znanja i alate za rad sa decom (metodike), ali i razumevanjem njihovih uzrasnih karakteristika i potreba (razvojna psihologija), upoznati ih sa savremenim obrazovnim i vaspitnim strategijama.
Kolektiv „Skadarlije” traži da gornja granica broja učenika u odeljenju sa sadašnjih 30 bude smanjena na 25. Njihov je predlog da se oforme timovi profesionalaca za rad sa decom sa smetnjama u razvoju (koja uče po individualnom obrazovnom planu), kojima bi se škola obraćala za pomoć kad joj je potrebna.
Predlagači ovih mera smatraju da „ovo nisu samo zahtevi već elementarne mere koje bi pomerile stanje u prosveti s mrtve tačke, jer status kvo je već doneo užasne posledice za koje smo svi kao društvo odgovorni”.