Bor, 10. april – Od dolaska Ziđina u Srbiju, investicije u Bor i Majdanpek devetostruko su premašile cenu po kojoj je kineska kompanija dokapitalizovala rudarsko-metalurški kombinat i realizovala strateško partnerstvo sa Srbijom. U tehničku obnovu četiri rudnika i topionice u Boru, kao i u brojne projekte bezbednosti i zaštite životne sredine, Srbija Ziđin Koper je za pet godina uložila dve milijarde i 594 miliona američkih dolara, odnosno duplo više od onoga što je bila u obavezi da učini do kraja ove godine. Od te sume, samo u zaštitu životne sredine i ekologiju uloženo je oko 225 miliona dolara, što je triput više od iznosa dogovorenog sporazumom strateškoj saradnji. Zbog toga je ukupna ekološka situacija u Boru i Majdanpeku mnogo bolja.
Iako je posao u oblasti zaštite životne sredine dugotrajan i zahteva strpljenje, promene koje je u tom delu učinila Srbija Ziđin Koper vidljive su golim okom posle samo pet godina, prvenstveno zahvaljujući projektu ozelenjavanja kopovskog odlagališta „Visoki planiri“. Ono dominira gradom više od pola veka, a kompanija je u poduhvat rekultivacije ušla iako taj posao nije bio sastavni deo Ugovora o strateškom partnerstvu sa Vladom Srbije, pošto je reč o parcelama koje su istorijsko nasleđe nekadašnjeg RTB-a Bor.
Srbija Ziđin Koper je sa borskim Institutom za rudarstvo i metalurgiju, koji je nosilac prava nad ovom nepreglednom parcelom u vlasništvu države Srbije, potpisala sporazum o ozelenjavanju „Visokih planira“, a dosad je rekultivisano 355 hiljada kvadrata ove degradirane rudarske površine.
Za pet godina kompanija je rekultivisala oko 200 hektara devastiranih površina u Boru i posadila 560 hiljada sadnica.
– Srbija Ziđin Koper se na taj način ujedno priključila globalnoj borbi protiv klimatskih promena, jer nastoji da smanji svoj ugljenični otisak i bude pionir među privrednicima u inovativnom i odgovornom ponašanju prema životnoj sredini. Implementacijom novih tehnologija redukovali smo upotrebu „prljavih“ energenata, „odgovornih“ za emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, a u toku je i izrada plana za monitoring takvih gasova – kaže rukovodilac Sektora zaštite životne sredine Mirjana Marić.
Ona podseća da biljke imaju glavnu ulogu u sprečavanju efekta staklene bašte. – Od početka godine posadili smo 230 hiljada sadnica crnog bora i belog bagrema. Ti novi šumski predeli sprečiće eroziju zemljišta i sačuvati rezerve vode. Jer, samo jedan hektar pošumljenog zemljišta ima kapacitet da zadrži 700.000 litara čiste vode. Zbog toga nastojimo da u akcije pošumljavanja u Boru i Majdanpeku uključimo i lokalno stanovništvo, prvenstveno mlade, kako bismo svi zajedno dali doprinos ozelenjavanju degradranih površina – ističe Mirjana Marić i dodaje da je jedan od glavnih ciljeva kompanije podizanje svesti o značaju i vrednosti šumskih resursa.
– Postavili smo sebi cilj da između dva važna ekološka datuma – Svetskog dana šuma i Dana planete Zemlje zasadimo još stotinak stabala i ozelenimo dodatne površine u krugu fabrike. Pored dobrih proizvodnih rezultata, trudimo se da ojačamo ekološku svest zaposlenih, a ovakve akcija su primer da smo na dobrom putu – priča zamenik rukovodioca flotacije „Veliki Krivelj“ Aleksandar Petković.
Ovih dana procvetalo je u krugu borske Topionice i rafinacije i 30.000 lukovica lala, što je prostor između postrojenja za odsumporavanje i nove elektrolize učinilo bajkovitim.
– Za tulipan se kaže da je to cvet koji je promenio svet. Cvet koji donosi preporod i pozitivne promene. Polje lala u “srcu” borske topionice simbolizuje reindustrijalizaciju metalurških kapaciteta, primenu svetskih standarda i modernih tehnologija, ali i želju kompanije da Bor postane zelena, niskougljenična i održiva baza obojenih metala u Srbiji, ali i u Evropi – kaže portparolka kompanije Gorica Tončev Vasilić.